Veći deo liberalizovanog tržišta električne energije u Evropi, veleprodajne cene električne energije bile su u velikoj meri određene troškovima fosilnih goriva. Prirodni gas, posebno, služio je kao dominantno marginalno gorivo na mnogim tržištima. Kombinovane gasne turbine često su obezbeđivale poslednji increment električne energije potreban za balansiranje ponude i potražnje, što je značilo da cene električne energije često prate kretanja gasnih referenci, poput holandskog TTF huba.
Ovaj strukturni odnos definisao je dinamiku tržišta električne energije više od dve decenije. Kada su cene gasa rasle, cene električne energije su sledile. Kada su cene gasa padale, cene električne energije su obično takođe padale. Uska korelacija između ova dva tržišta oblikovala je trading strategije, hedžing modele i dugoročne ugovore o kupovini električne energije širom Evrope.
Međutim, brza ekspanzija obnovljive energije postepeno slabi ovaj odnos. Vetroenergija i solarna energija imaju izuzetno niske marginalne troškove jer ne zahtevaju gorivo. Kada proizvodnja iz obnovljivih izvora značajno raste, ove tehnologije zamenjuju gasne elektrane u dispatch redu. Kao rezultat toga, gasne elektrane rade manje sati i ređe određuju cene električne energije.
Ova promena se može uočiti na nekoliko evropskih tržišta gde je kapacitet obnovljivih izvora brzo rastao poslednje decenije. Španija nudi jasan primer ovog trenda. Na početku 2026. godine, jaka vetroenergija i povećana proizvodnja hidroenergije značajno su smanjili količinu električne energije proizvedene u gasnim elektranama. Gasna proizvodnja pala je za približno 2,4% u odnosu na isti period prethodne godine, što odražava rastuću sposobnost obnovljivih izvora da zadovolje potražnju za električnom energijom bez oslanjanja na fosilna goriva.
Iako ova promena izgleda relativno mala u procentima, ona signalizira širu transformaciju u formiranju cena električne energije. Svaki sat u kojem obnovljiva energija zamenjuje gasnu proizvodnju predstavlja trenutak kada cene električne energije postaju manje zavisne od troškova goriva.
Vremenom, ovaj proces postepeno odvaja cene električne energije od cena gasa.
Implikacije za tržište električne energije su značajne. Kada gasne elektrane ređe određuju marginalnu cenu, tradicionalni odnos između gasnih tržišta i tržišta električne energije postaje slabiji. Cene električne energije sve više zavise od vremenskih uslova i dostupnosti obnovljivih izvora, a ne od troškova goriva.
Ova promena uvodi nove oblike volatilnosti na tržišta električne energije. Proizvodnja iz obnovljivih izvora fluktuira sa vremenskim uslovima, što znači da se ponuda električne energije može brzo menjati. Jaki vetrovi mogu spuštati cene električne energije, dok nagli padovi u proizvodnji iz obnovljivih izvora mogu dovesti do brzih skokova cena jer postaje neophodna dispatchable proizvodnja.
Za trading timove, ova transformacija zahteva novi analitički pristup. Tradicionalni modeli koji se uglavnom baziraju na korelacijama cena goriva više nisu dovoljni. Umesto toga, analiza tržišta električne energije sve više uključuje prognoziranje vremenskih uslova, modeliranje proizvodnje iz obnovljivih izvora i analizu mrežnih ograničenja.
Forward tržišta električne energije takođe se prilagođavaju ovoj promenjenoj strukturi. Dugoročne cene električne energije sve više odražavaju očekivanja o rastu kapaciteta obnovljivih izvora, a ne o projekcijama cena gasa. Na tržištima sa ambicioznim ciljevima širenja obnovljive energije, traderi očekuju da će gasne elektrane s vremenom imati sve manju ulogu u formiranju cena.
Međutim, prirodni gas verovatno neće u potpunosti nestati iz električnih sistema u skorijoj budućnosti. Gasne elektrane i dalje su ključne za balansiranje snabdevanja električnom energijom tokom perioda niske proizvodnje iz obnovljivih izvora. One obezbeđuju fleksibilnost koju trenutno prekidni obnovljivi izvori ne mogu u potpunosti zameniti.
Uloga gasa u sistemima električne energije stoga se razvija, a ne nestaje. Umesto da deluju kao bazične elektrane, gasne elektrane sve više funkcionišu kao fleksibilni rezervni kapacitet.
Ova promena ima važne implikacije za dizajn tržišta i energetsku politiku. Tržišta električne energije moraju osigurati da dovoljno dispatchable kapaciteta ostane dostupno, čak i kada se radni sati smanjuju. Kapacitetna tržišta, mehanizmi balansiranja i uplata za pomoćne usluge sve se više koriste kako bi se generatori kompenzovali za održavanje dostupnosti, a ne samo za proizvodnju električne energije.
Za trading timove i investitore, postepeno odvajanju cena električne energije od gasnih tržišta predstavlja jednu od najznačajnijih strukturnih promena koja se trenutno dešava u evropskom energetskom sistemu. Razumevanje ovog prelaza ključno je za tumačenje signalnih cena, predviđanje ponašanja tržišta i identifikaciju novih trading prilika.
Pripremljeno od strane virtu.energy
