Elektroprivreda Srbije (EPS) u najnovijem planu poslovanja za period 2026–2028. predviđa rast potrošnje električne energije od oko jedan odsto godišnje, dok se istovremeno očekuje blagi pad proizvodnje iz postojećih kapaciteta, izjavio je stručnjak za energetiku Željko Marković.
„Razlika između potrošnje i proizvodnje, koja bi, na primer, u 2028. iznosila oko 6,5 odsto, bila bi nadoknađena kupovinom električne energije„, rekao je Marković, komentarišući kritike predsednika Srbije Aleksandra Vučića da EPS ne predviđa značajan rast proizvodnje neophodan zbog razvoja data centara i veštačke inteligencije, koji troše velike količine struje. Vučić je napomenuo da bi samo za fabriku robota AGIBOT Innovation i Minth Group bilo potrebno 600 MW, što odgovara proizvodnji dva bloka termoelektrane „Nikola Tesla A“.
Marković je istakao da data centri imaju značajan uticaj na ukupnu potrošnju električne energije i na pouzdanost elektroenergetske mreže.
„Potrošnja struje u data centrima se utrostručila u poslednjoj deceniji, a očekuje se da će se do 2028. udvostručiti ili ponovo utrostručiti“, rekao je Marković, član Saveza energetičara. Dodao je da je u 2023. godini potrošnja data centara u SAD iznosila oko 4,4% ukupne potrošnje, a procene pokazuju da bi do 2028. mogla dostići između 7 i 12%.
Data centri se karakterišu kao velika fleksibilna opterećenja i predstavljaju izazov za pouzdanost mreže u Srbiji. Njihova izgradnja zahtevaće nove dalekovode velikog kapaciteta i transformatorske stanice.
„Za ilustraciju, u blizini Londona postoji data centar instalisane snage 1.800 MW. Da li bi bio u Srbiji, za njegov rad bila bi potrebna kompletna proizvodnja najveće termoelektrane – ‘Nikola Tesla A’ sa svih šest blokova“, objasnio je Marković.
Naveo je i druge evropske primere: Dablinskog centra 930 MW, Amsterdamskog 820 MW, Pariza 715 MW, Madrida 630 MW i Varšave 350 MW.
Prema trenutnim projekcijama, data centri će u razvijenim zemljama činiti polovinu rasta potražnje za električnom energijom naredne decenije, utičući i na vršna opterećenja, sa očekivanim povećanjem od oko 15% leti i 18% zimi.
Marković je naveo da se sve više razmišlja o izgradnji modularnih nuklearnih reaktora u blizini data centara radi njihovog napajanja.
Kako privreda postaje sve više digitalizovana, data centri spadaju u kritične sisteme, čija nefunkcionalnost može prouzrokovati velike gubitke za ekonomiju. To zahteva veće margine redundantnosti u planiranju elektroenergetskog sistema.
„Data centri u Srbiji još nisu tako veliki, ali pitanje je dana kada će biti izgrađen objekat snage nekoliko stotina megavata. Srbiji će biti potrebna strategija višestrukih nivoa, od proizvodnje, preko proširenja mreže, do upravljanja opterećenjima“, objasnio je Marković.
On je dodao da su data centri obično privatni IT projekti, pa država, ako želi da privuče investitore, mora svoje planove deliti sa EPS-om, Elektromrežom, Elektrodistribucijom i drugim proizvođačima struje.
Marković je naveo da je u inostranstvu sve češći stav da kompanije koje grade data centre takođe obezbede odgovarajuće proizvodne kapacitete za napajanje.
EPS svoje investicione planove usklađuje sa vladinim dokumentima, poput Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, koji sagledavaju rast potrošnje i potrebu za povećanjem proizvodnje.
Kada je reč o finansijskoj sposobnosti EPS-a, Marković je rekao da je EPS profitabilna kompanija, sposobna da ulaže u nove projekte.
Prema trogodišnjem planu poslovanja, EPS planira ulaganja od oko 3,6 milijardi evra, od čega je više od 1,1 milijarde evra iz sopstvenih sredstava, dok je ostatak iz kredita.
EPS, kao akcionarsko društvo u 100% državnom vlasništvu, svoje planove donosi preko Nadzornog odbora i Skupštine Društva, a Vlada ne odobrava planove direktno.
Na pitanje o trendu uvoza struje, Marković je rekao da je u 2020, 2021. i 2023. izvoz bio veći od uvoza, dok je u 2022. i 2024. uvoz iznosio do 9% ukupne prodate energije.
U budućnosti, zbog CBAM mehanizma EU, EPS će možda biti manje konkurentan na evropskom tržištu, a trendovi će zavisiti od proizvodnje kompanije.
Reverzibilna hidroelektrana Bistrica, kada se izgradi, prvenstveno će služiti kao skladište energije, a ne proizvodni kapacitet, omogućavajući i trgovinu strujom u periodima niskih i visokih cena.
Marković je istakao da optimizacijom korišćenja vodnog potencijala mogu se povećati proizvodnja i profit, jer se cene menjaju na 15-minutnom nivou. EPS je već imao inicijalnu studiju optimizacije hidroelektrana, koja će se, prema njemu, nastaviti.
Što se tiče stručnjaka, EPS, kao državna kompanija, nema fleksibilnost privatnih firmi da stimuliše zaposlene, pa je zadržavanje stručnog kadra izazov.
Na pitanje o cenama struje, Marković je rekao da EPS ostvaruje profit, pa cena za domaćinstva više nije niska i omogućava nova ulaganja. Cene se približavaju evropskim, što otvara prostor za dodatne investicije i održiv rast.
