U okviru svojih dugoročnih energetskih planova, Srbija razmatra izgradnju gasovoda koji bi povezivao zemlju sa Hrvatskom i LNG terminalom na Krku. Ova investicija se procenjuje na oko €60 miliona, a završetak projekta je predviđen do 2031. godine. Ovaj projekat ponovo je postao tema javne diskusije nakon što su hrvatski zvaničnici potvrdili planove za izgradnju veze prema Srbiji, što je izazvalo interesovanje srpske strane.
Iako je interkonektor sa Hrvatskom deo Srbije strategije za buduće projekte, on nije prioritet. Veći fokus stavljen je na gasne veze sa Rumunijom i Severnom Makedonijom. Nacionalni plan razvoja energetske infrastrukture do 2028. godine, koji se proteže do 2030. godine, takođe navodi vezu sa Hrvatskom sa istim troškovima i vremenskim okvirom.
Planirani deo gasovoda u Srbiji trebalo bi da bude dug oko 95 kilometara, od čvorišta Gospodjinci do granice kod Bačkog Novog Sela. Srpske vlasti su potvrdile da je projekat u fazi pregleda, naglašavajući oprez zbog prethodnih problema sa transitom nafte preko JANAF-a. Analitičari ističu da novi međusobni povezivanja mogu poboljšati energetsku sigurnost, ali kapacitet terminala na Krku iznosi samo 6 milijardi kubnih metara godišnje, što već služi Hrvatskoj, Mađarskoj, Sloveniji i Bosni i Hercegovini, postavljajući pitanja o dostupnom volumenu za Srbiju.
Diverzifikacija snabdevanja se smatra korisnom ukoliko troškovi ostanu umereni, ali procene sugerišu da gas iz Krka ne bi značajno poboljšao ukupnu ravnotežu snabdevanja Srbije. LNG je relativno skup, a terminal na Krku prvenstveno opslužuje Hrvatsku, s tim da je svaki višak namenjen preprodaji.
Savremene evaluacije ukazuju da Srbija treba da nastavi sa svojom postojećom strategijom gasne infrastrukture. Veza sa Rumunijom, koja se oslanja na proizvodnju iz Crnog mora, smatra se strateški važnijom, dok bi Severna Makedonija pružila dodatnu rutu prema Bugarskoj ka većem LNG terminalu u Alexandroupolisu. U međuvremenu, TurkStream ostaje glavni izvor gasa za Srbiju, potpuno pokrivajući domaću potražnju po najnižim troškovima uz najpouzdaniju infrastrukturu. Postoji takođe sumnja u sposobnost Evrope da dugoročno napusti ruski gas.
Službene procene postavljaju trošak izgradnje interkonektora sa Rumunijom na oko €12 miliona, dok se planirana veza sa Severnom Makedonijom vrednuje na približno €42 miliona.
