U poslednjih godinu dana, Srbija je zabeležila značajan rast u sektoru obnovljivih izvora energije, sa ukupnim kapacitetom koji je porastao za 45%, dostigavši 1,14 GW. Ova ekspanzija obuhvata projekte u oblasti vetroenergije i solarne energije, a prema procenama Ministarstva rudarstva i energetike, očekuje se da će do 2026. godine dodatnih 240 MW obnovljivih kapaciteta biti pušteno u rad.
Između decembra 2024. i novembra 2025. godine, ukupni kapacitet obnovljive energije u Srbiji, uključujući hidroenergiju, biorazgradive materijale i biogas, povećan je sa 3,34 GW na 3,7 GW, što predstavlja rast od oko 11%. Vetroelektrane su doprinele sa 824 MW, što je povećanje od 36% u odnosu na prethodnu godinu, dok je solarna energija porasla za 80%, sa 178 na 319 MW kada se računaju i prosumeri.
Ministarstvo je naglasilo da su vetroelektrane i solarne elektrane dodale ukupno 356 MW u samo jednoj godini, čime je njihov zbirni kapacitet premašio 1,14 GW. Preliminarne projekcije za 2026. godinu ukazuju na mogućnost novih projekata vetroelektrana od 180 MW i solarnih postrojenja od 56 MW, ali zvaničnici smatraju da su ovi podaci konzervativni.
S obzirom na buduće ciljeve, Srbija planira da do 2030. godine dostigne kapacitete od 1,77 GW vetra i 1,73 GW solarne energije, što ukupno iznosi približno 3,5 GW. Kako bi podržala ovaj rast, vlada je sprovela dve runde aukcija u 2023. i 2024. godini koje su nudile tržišne premije za projekte obnovljivih izvora. Prva runda je obezbedila 715 MW novog kapaciteta uz investicije od 1,1 milijarde evra, dok su druge runde dodelile podsticaje projektima ukupnog kapaciteta od 645 MW, uz planirane investicije od 782 miliona evra.
Kroz nacionalni plan, Srbija teži da poveća udeo obnovljivih izvora na 33,6% bruto konačne potrošnje energije i na 45% potrošnje električne energije do 2030. godine. U 2024. godini obnovljivi izvori činili su 25,8% ukupne finalne potrošnje energije i 32%% potrošnje električne energije. Ovaj napor se uklapa u okvir Zelenog plana za Zapadni Balkan i ciljeve klimatske neutralnosti Evrope do 2050. godine.
Iako se fokusira na obnovljive izvore, Srbija nastavlja ulaganja u infrastrukturu fosilnih goriva sa ciljem diversifikacije snabdevanja gasom i naftom. U naredne dve godine planira se izgradnja novih gasnih interkonekcija sa Severnom Makedonijom i Rumunijom kako bi se poboljšao pristup Južnom gasnom koridoru i LNG terminalima u Grčkoj. Ove veze će omogućiti povezivanje Srbije sa BRHA gasovodom i rumunskim izvorima gasa.
Pored toga, Srbija je pokrenula projekat izgradnje naftovoda između Srbije i Mađarske kao stratešku inicijativu koja će osigurati snabdevanje za narednih tri do četiri decenije. Izvršene su studije izvodljivosti i prostornog planiranja, a postupci dozvola su u toku; očekuje se da će gradnja započeti kasnije ove godine.
