TTF gasni fjučersi porasli su tokom druge nedelje oktobra 2025. godine, podstaknuti većom potražnjom za gasom za proizvodnju električne energije usled smanjene proizvodnje vetroelektrana širom jugoistočne Evrope.
Fjučersi za isporuku u novembru 2025. na tržištu ICE prosečno su iznosili oko 33 evra/MWh, što je oko 3,4% više u odnosu na 40. nedelju. Cene su dostigle vrhunac u utorak, 7. oktobra, na nivou od 33,246 evra/MWh — 0,4% više u odnosu na prethodnu sesiju i 5,8% više u odnosu na prošlu nedelju — pre nego što su pale na nedeljni minimum od 32,17 evra/MWh u petak, 10. oktobra, što je i dalje 2,3% više nego prethodnog petka.
Uprkos nižim temperaturama koje su povećale potražnju za grejanjem i rastu upotrebe gasa za proizvodnju električne energije na 2.775 GWh dnevno, obilne isporuke LNG-a — uglavnom preko francuskih luka — zadržale su cene pod kontrolom. Odluka Egipta da odloži LNG pošiljke do naredne godine dodatno je doprinela kratkoročnoj ponudi i smanjenju pritiska na tržištu. Istovremeno, stabilni tokovi iz Norveške pomažu u održavanju ravnoteže, iako kvarovi na ključnim poljima poput Trolla podsećaju trgovce da rizici po snabdevanje i dalje postoje.
Analitičari kompanije LSEG očekuju da će se TTF cene kretati u uskom rasponu sa blagim trendom rasta, jer će se uslovi zategnute ponude postepeno suprotstavljati slabijim kratkoročnim fundamentima. Ipak, potencijalni prekidi u snabdevanju ili nagli skokovi potražnje mogli bi ponovo povećati volatilnost, posebno pred zimu.
Gasni bilans Evrope postaje sve više zavisan od LNG-a. Prema izveštaju Reutersa, Evropi će ove zime biti potrebno do 160 dodatnih LNG pošiljki zbog nižeg nivoa skladištenja i smanjenih isporuka gasovodima iz Rusije i Alžira, što dodatno produbljuje zavisnost od američkog gasa.
Očekuje se da će uvoz LNG-a u 2025. godini dostići 820 tankera, u odnosu na 660 prošle godine, što čini 48% ukupnog snabdevanja gasom u EU — približno 16 milijardi kubnih metara (bcm). Za poređenje, pre deset godina LNG je činio samo 10% gasnog miksa EU, dok je 2021. godine, pre rata u Ukrajini, taj udeo iznosio 23%.
Tokom poslednje tri zime, LNG je obezbeđivao između 34% i 37% zimskih potreba Evrope za gasom, u poređenju sa prosečnih 18% u ranijim godinama. Kako isporuke iz Alžira opadaju, a Norveška se suočava sa postepenim smanjenjem proizvodnje, gasna perspektiva Evrope postaje sve više izložena spoljnim faktorima, poput kineske potražnje za LNG-om, koja može izazvati oscilacije cena i otežati planiranje skladištenja.
Prema rečima Florens Šmit, energetske strategkinje u Rabobanku, prelazak ka većoj zavisnosti od LNG-a i manjih gasovodnih tokova zahtevaće mnogo veće sezonske cikluse pražnjenja i punjenja skladišta u narednim godinama, čime evropski zimski gasni bilans postaje znatno ranjiviji na globalne tržišne oscilacije.
