U 24. nedelji 2025. godine, cene električne energije pale su u svim zemljama Jugoistočne Evrope (JIE), osim u Italiji i Turskoj. Uprkos napetostima na Bliskom istoku i rastućim cenama gasa, evropske cene električne energije su uglavnom opale u poslednje vreme. Ovaj trend je prvenstveno posledica povećane proizvodnje obnovljive energije i visokog nivoa gasnih rezervi. Nedelja je počela i završila se cenama ispod 100 €/MWh u svim zemljama JIE osim Italije, gde su cene ostale iznad 100 €/MWh tokom cele nedelje. Sve zemlje JIE zabeležile su dvocifrene procentualne padove cena električne energije, osim Italije i Turske. Najveće padove zabeležile su Mađarska i Srbija, sa -18,63% odnosno -15,32%. Slede Bugarska sa padom od -15,32%, dok su Hrvatska i Grčka zabeležile gubitke od -14,82% i -12,19%. Italija i Turska bile su jedine zemlje sa rastom cena, koje su porasle za 13,86% odnosno 33,70%.
Tokom druge nedelje juna 2025, prosečne nedeljne spot cene električne energije u Centralnoj Evropi pale su. Većina glavnih zemalja Centralne Evrope imala je cene oko 60 €/MWh, sa rasponom od 28 €/MWh do 80 €/MWh. Slovenija je bila najskuplje tržište sa prosečnom cenom od 79,79 €/MWh, što je pad od 13,14% u odnosu na prethodnu nedelju. Sledeća je Slovačka sa 68,27 €/MWh. Francuska je zabeležila najnižu cenu u Centralnoj Evropi od 28,14 €/MWh, uz snažan nedeljni rast od 64,66%. Evropske prosečne nedeljne cene električne energije bile su oko 69 €/MWh, sa rasponom od 28,0 €/MWh u Francuskoj do 113,55 €/MWh u Italiji. Na iberijskim MIBEL tržištima cene su značajno porasle; Španija je zabeležila rast od 24,06% na 63,78 €/MWh, dok je Portugal imao povećanje od 18,07% na 65,26 €/MWh.
U južnoj Evropi, sve zemlje JIE osim Italije zabeležile su cene blizu 72 €/MWh. Cene u regionu kretale su se između 48 €/MWh i 114 €/MWh. Turska je imala najnižu prosečnu cenu od 48,44 €/MWh, dok je Mađarska bila druga najjeftinija zemlja JIE sa 72,90 €/MWh. Italija je zabeležila najvišu prosečnu cenu u 24. nedelji, od 113,55 €/MWh, što je rast od 13,86% u odnosu na prethodnu nedelju. Rumunija je zauzela drugo mesto po cenama u regionu JIE sa prosekom od 77,58 €/MWh. Većina tržišta JIE imala je najviše dnevne cene u petak, 13. juna, dok su najniže cene zabeležene u nedelju, 15. juna.
Potrošnja električne energije u regionu JIE porasla je za 13,47% u 24. nedelji u odnosu na prethodnu nedelju, dostigavši 15.395,40 GWh. Porast je izazvan letnjim vremenskim uslovima koji su doveli do masovne upotrebe klima uređaja. Toplo i pretežno sunčano vreme podstaklo je potražnju u većini zemalja, dok je vetrovito vreme u nekim područjima smanjilo potrošnju. Turska, Italija i Grčka zabeležile su dvocifrene poraste potrošnje od 26,48%, 12,74% i 11,46%. Nasuprot tome, Mađarska, Srbija i Rumunija imale su pad potrošnje od -8,43%, -5,91% i -2,65%.
Proizvodnja električne energije iz promenljivih obnovljivih izvora u zemljama JIE skočila je za 61,7% u odnosu na 23. nedelju, ukupno dostigavši 3.399,36 GWh. Proizvodnja vetra i solarne energije zabeležila je značajne poraste. Vetar je proizveo 87,2% više električne energije nedeljno, dostigavši 1.592,25 GWh, pri čemu su Srbija i Italija imale najveće skokove od 126,2% odnosno 106,2%. Solarni kapacitet porastao je za 44,3%, ukupno 1.807,11 GWh, uglavnom zbog 195,3% rasta u Italiji koja je dodala 462,30 GWh. Turska, Grčka i Mađarska takođe su zabeležile povećanje solarne proizvodnje od 37,6%, 13,3% i 3,3%. Suprotno tome, Rumunija, Bugarska i Hrvatska imale su pad solarne proizvodnje od -10,4%, -5,2% i -4,3%.
Hidroelektrane u regionu JIE povećale su proizvodnju za 8,6% u odnosu na prethodnu nedelju, dostigavši ukupno 2.486,81 GWh. Italija je imala značajan rast hidroproizvodnje od 201,64%, dok je Grčka zabeležila porast od 14,81%. Ostale zemlje JIE smanjile su hidroproizvodnju, pri čemu su Srbija i Rumunija imale najveće padove od -79,58% i -36,08%.
Termoelektrane u regionu JIE povećale su proizvodnju za 29,10% u odnosu na prethodnu nedelju, ukupno dostigavši 4.953,73 GWh. Povećana je proizvodnja kako iz uglja tako i iz gasa, pri čemu je proizvodnja na ugalj porasla za 3,77% na 2.529,06 GWh, dok je gasna proizvodnja porasla za 73,19% na 2.424,66 GWh. Turska je zabeležila rast proizvodnje na ugalj od 18,56% i na gas od 64,73%. Nasuprot tome, Bugarska je imala pad proizvodnje na ugalj od -0,57%, a gasna proizvodnja je pala za -10,54%. Grčka je prekinula proizvodnju na ugalj, dok je gasna proizvodnja porasla za 1,24%.
Što se tiče prekogranične trgovine električnom energijom, neto uvoz u regionu JIE povećao se za 13,13% u 24. nedelji u odnosu na prethodnu, na ukupno 1.383,36 GWh. Izvoz električne energije porastao je za 222,1% na 99,24 GWh, dok je uvoz porastao za 18,3% na 1.482,60 GWh. Rumunija, Srbija i Italija zabeležile su značajan porast neto uvoza, od 296,78%, 30,95% i 14,79%. Hrvatska i Mađarska imale su pad neto uvoza od -24,43% i -2,47%. Grčka i Bugarska nastavile su sa izvozom električne energije, povećavajući neto izvoz na 38,95 GWh odnosno 60,29 GWh. Turska je prešla u poziciju neto uvoznika sa uvozom od 54,62 GWh.
