Iako se litijum u Srbiji promoviše kao rešenje za različite izazove, uključujući elektromobilnost i skladištenje energije iz obnovljivih izvora, stručnjaci iz državnog preduzeća EPS izražavaju oprez u vezi sa njegovom upotrebom za skladištenje električne energije.
Stručnjaci EPS-a smatraju da se električna energija proizvedena iz vetra i solarne energije efikasnije skladišti kroz pumpne hidroelektrane nego putem litijum-jonskih baterija. Jedna od glavnih briga u vezi sa baterijama je nedostatak tehnologije reciklaže, što predstavlja rizik za životnu sredinu. S obzirom na to da je životni vek baterija od 20 do 25 godina, a da trenutno ne postoje održive metode reciklaže, EPS preferira reverzibilne hidroelektrane za skladištenje energije.
U 2023. godini, obnovljivi izvori energije činili su 41,58% energetske mešavine Srbije, u poređenju sa 33,04% u 2019. godini. Vlada ima cilj da do 2026. godine proizvede 1.500 MW iz vetra i sunca. Ovaj značajan porast kapaciteta obnovljivih izvora u samo nekoliko godina može iznenaditi, ali hidroenergija je istorijski doprinosila oko trećine ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji.
Od ukupno 8 GW instalirane snage u Srbiji, otprilike 3 GW dolazi iz hidroelektrana. Dok su druge evropske zemlje iskoristile više od 70% svog hidroenergetskog potencijala, EPS još uvek vidi prostor za rast. Trenutno je iskorišćeno oko 60% potencijala Dunava, 40% Drine i 50% Uvca, što ukazuje na dalje mogućnosti za nove hidroelektrane.
