Republika Srpska (RS) intenzivno radi na velikom proširenju svog hidroenergetskog sektora, oslanjajući se na značajne, ali još uvek nedovoljno iskorišćene vodne resurse, izjavio je ministar energetike i rudarstva Petar Đokić. Trenutne procene pokazuju da je do sada razvijeno tek oko jedne trećine hidroenergetskog potencijala entiteta, što ostavlja veliki prostor za nove projekte i modernizaciju postojećih postrojenja. Zvaničnici RS ističu da je povećanje proizvodnje iz obnovljivih izvora strateški prioritet, zajedno sa jačanjem ukupne stabilnosti energetskog sistema.
Jedan od najznačajnijih projekata je hidroelektrana Dabar snage 159 MW, deo šireg sistema Gornji Horizonti. Izgradnja je dostigla oko 50 odsto, a iskop tunela dužine 12 kilometara predstavlja jednu od najzahtevnijih inženjerskih faza projekta. Dodatni kapaciteti razvijaju se i na reci Bistrici, gde su tri hidroelektrane planirane za puštanje u rad do kraja 2026. godine.
RS paralelno napreduje sa više zajedničkih projekata sa Srbijom. Među njima je i projekat Buk Bijela, koji je nedavno dobio pozitivnu ocenu studije uticaja na životnu sredinu, čime je otvoren put za dalji napredak. Planovi za izgradnju sedam hidroelektrana duž reke Bosne, kao i tekući radovi na hidroelektrani Mrsovo snage 37 MW na reci Lim, dodatno potvrđuju obim trenutnog investicionog ciklusa. Do sada je izgrađeno 37 malih hidroelektrana ukupne snage 127 MW.
Investicioni plan u oblasti hidroenergetike u RS procenjuje se na oko 500 miliona evra, dok projekti solarne i vetroenergije u različitim fazama razvoja dostižu približno 1,75 milijardi evra.
Međutim, jedan od najvećih izazova ostaje prenosna infrastruktura. Ograničeni kapaciteti domaće i prekogranične elektroenergetske mreže ugrožavaju integraciju novih obnovljivih projekata i mogli bi postati ozbiljna prepreka u narednim godinama. Kako bi to predupredile, energetske kompanije u RS ulažu značajna sredstva u jačanje unutrašnjih veza i regionalnih interkonekcija radi obezbeđivanja stabilnih tokova energije i efikasnog funkcionisanja tržišta.
Klimatska varijabilnost predstavlja dodatnu teškoću. Nekoliko izrazito sušnih godina — uključujući 2022, 2024. i tekuću godinu — dovelo je do znatnog pada proizvodnje hidroenergije. Nadležni ističu da će unapređeno upravljanje vodnim resursima biti ključno za očuvanje proizvodnog potencijala i dugoročnu stabilnost sistema.
RS takođe radi na unapređenju sistema trgovine električnom energijom, jačanju regionalne tržišne integracije i obezbeđivanju pouzdane snabdevenosti potrošača. Jačanje saradnje sa Federacijom BiH smatra se ključnim zbog visokog nivoa međuzavisnosti elektroenergetskih sistema i potencijalnih koristi koordinisanog delovanja. Zvaničnici veruju da će strateške investicije, bolja koordinacija i regionalno usklađivanje pomoći da se u potpunosti iskoristi hidroenergetski potencijal uprkos rastućim klimatskim i infrastrukturnim izazovima.
