Mehanizam za prekogranično usklađivanje ugljenika (CBAM) koji je predložila Evropska unija, žestoko kritikuju proizvođači aluminijuma u EU, kao i oni van zajedničkog evropskog tržišta, ali iz potpuno različitih razloga.
Evropski proizvođači aluminijuma upozoravaju da će rupa u prekograničnom porezu na ugljenik (CBAM) omogućiti izvoznicima koji jako zagađuju životnu sredinu, poput fabrika iz Kine, da zaobiđu pravila i preplave Evropsku uniju jeftinim teškim metalima, koji prilikom proizvodnje ispuštaju velike količine gasova staklene bašte.
Prema mehanizmu za prekogranično usklađivanje ugljenika koji je predložila EU za određene vrste robe koje se uvoze na zajedničko evropsko tržište, otpaci aluminijuma koji su pretopljeni mogu da se prodaju kao proizvod bez ugljenika čak i ako je izvorni materijal proizveden uz obilato korišćenje fosilnih goriva.
Proizvođači aluminijuma Norsk Hydro i Speira saopštili su da je CBAM podstakao njihovu konkurenciju širom sveta da generiše što je moguće više otpada, koji bi se zatim pretopio i izvozio u Evropu. „Ova rupa u zakonu omogućava široko rasprostranjeno ’zeleno pranje’ uvezenih aluminijumskih proizvoda i potkopava delotvornost CBAM u sprečavanju curenja ugljenika“, izjavili su u norveškoj kompaniji Norsk Hydro.
Nagrada ili kazna?
Lagan i izdržljiv, aluminijum je vitalan za izradu aviona i automobila i koristi se za pravljenje komponenti u industriji solarne energije. Međutim, to je energetski najintenzivniji metal u industriji, čija proizvodnja prema podacima Međunarodne agencije za energiju učestvuje sa 3% u ukupnim industrijskim emisijama u svetu. Ovaj udeo je nešto veći od zagađenja koje proizvode avioprevoznici.
Evropska unija je uvela prekogranični mehanizam za prilagođavanje ugljenika kako bi sprečila da roba koja je napravljena zahvaljujući jeftinijem ali prljavijem načinu proizvodnje, nelojalno konkuriše kompanijama u Uniji koje moraju da se pridržavaju strogih klimatskih pravila, uključujući i plaćanje naknada za zagađivanje. Zvaničnici Evropske unije ističu da uvođenjem ovakvog poreza nastoje i da podstaknu bržu dekarbonizaciju širom sveta.
Proizvođači aluminijuma u Evropskoj uniji emituju oko 6,8 kilograma ugljen-dioksida po kilogramu aluminijuma, u poređenju sa globalnim prosekom od 16,1 kilograma ugljen-dioksida po kilogramu aluminijuma. Ali sada, umesto da ih nagradi, novi mehanizam bi mogao dodatno da potkopa njihovu poziciju na tržištu, tvrde kritičari.
„Trenutna verzija ovog mehanizma, a posebno neki detalji izazivaju više zabrinutosti, nego što ukazuju na nove mogućnosti za evropske proizvođače“, ocenjuju u Speiri, velikom nemačkom proizvođaču aluminijuma, čije rukovodstvo smatra da će se propusti u CBAM negativno odraziti i na druge industrije u Evropskoj uniji.
Neće imati šta da se dekarbonizuje
Pol Vos, direktor udruženja European Aluminium upozorava da ako su mere loše osmišljene, „sektor aluminijuma će biti toliko potkopan da neće ostati ništa za dekarbonizaciju“. Vos podseća da je evropska industrija aluminijuma već toliko opustošena poledicama rata u Ukrajini, da je u međuvremenu zatvorena oko polovina kapaciteta za topljenje aluminijuma u Evropskoj uniji.
Pojedine kompanije, kao što je grčki proizvođač aluminijuma Mytilineos Energy & Metals, smatraju da je CBAM samo deo mnogo šireg problema, čija suština je u tome da „evropske firme više ne mogu da izdrže sve strožija i sve neracionalnija klimatska pravila koja stižu iz Brisela“.
Kompanije izvan EU takođe žestoko kritikuju uvođenje mehanizma za prekogranično usklađivanje ugljenika. Proizvođači van zajedničkog evropskog tržišta ocenjuju da je ovo još jedna od mera Evropske unije čiji je glavni cilj da se po svaku cenu iz igre izbaci konkurencija i siromašne zemlje učine još siromašnijim, prenosi bif.rs.
