Nedostatak grafita od 700.000 tona do 2030. godine pokazuje potrebu za povećanim ulaganjem u proizvodnju robe, ili bi industrija električnih vozila mogla biti u opasnosti od „zakržljale“ potražnje.
Robni analitičari predviđaju da će do 2030. godine doći do ozbiljnog nedostatka grafita, ključne komponente baterija za električna vozila. To bi moglo predstavljati povećane troškove za proizvođače električnih vozila, koji bi se preneli na kupce, rekli su.
Provajder tržišne inteligencije Project Blue očekuje da će do 2030. godine biti potrebno oko 700.000 tona dodatnih kapaciteta kako bi se pratila potražnja. Rečeno je da dok su neki projekti za rudarstvo ili proizvodnju sintetičkog grafita u procesu ubrzanja, sama dužina vremena potrebnog za izgradnju prerađivačkih kapaciteta, do 25 godina u nekim slučajevima, će ograničiti industriju.
Analitičar Project Blue, Reitumetse Chalale, rekao je za Supply Management da prati više od 50 projekata iskopavanja prirodnog grafita van Kine, ali oni nisu ni blizu da budu operativni.
Chalale je dodao: „Nedostatak ponude pre pokazuje potrebu za razvojem ovih projekata i povećanjem ponude za trenutne prognoze tehnologije baterija ili će u suprotnom potražnja zakržljati.
Ona je objasnila da tržišni trendovi koji ukazuju na to da će grafit izvan Kine biti primarni izvor u godinama koje dolaze i da se Afrika pojavljuje kao važan proizvođač u narednim godinama. Međutim, pošto su neki afrički proizvođači već potpisali ugovore o otkupu sa kineskim kompanijama, neće biti mnogo promena u dinamici lanca snabdevanja.
Direktor marketinga kompanije Ivalua za nabavku softvera, Aleks Sarić, rekao je za SM da je došlo do „buma“ potražnje za grafitom, ali da organizacije nisu uspele da „nauče lekcije iz prethodnih nedostataka“.
On je rekao da kompanije moraju osigurati da planiraju „različite nestašice“, a ne samo oblasti koje su dobro objavljene o nestašicama, kao što je litijum.
Preduzeća bi trebalo da pokušaju da implementiraju planove za nepredviđene situacije dobavljača koji uključuju identifikaciju alternativnih dobavljača, tako da kompanije nisu „prinuđene da se muče“ tokom nestašica kako bi pronašle alternativno snabdevanje. „Organizacije ne mogu sami da biraju šta planiraju, moraju da razmotre kako će na njih uticati nedostatak svake komponente“, dodao je on.
„Da bi to uradile, organizacije moraju da izgrade jake odnose sa dobavljačima, tako da mogu biti kupci izbora kada je potražnja velika, a ponuda opada. Ovo je posebno tačno kada je u pitanju grafit jer će se mnoge druge industrije, uključujući industriju čelika, boriti za snabdevanje.
„Jedini način da se ovi planovi za vanredne situacije sprovedu i da se razume čitav spektar nestašica snabdevanja je tehnologija koja je omogućena u oblaku i koja može pomoći organizacijama da umanje rizik i pronađu nove dobavljače materijala po potrebi.“
Robni analitičar Benchmark Minerals takođe predviđa deficit grafita do 2030. godine, ali je ranije rekao da će litijum biti dominantno usko grlo u industriji električnih vozila.
Referentni analitičar grafita Adam Megginsons objasnio je da je nedostatak grafita istakao potrebu za dodatnim kapacitetima za proizvodnju i preradu, dodajući da „ako snabdevanje postane veoma ograničeno, cene će porasti na novi nivo koji će podstaći nove projekte“.
On je za SM rekao: „Projektima je potrebno neko vreme da dostignu obim komercijalne proizvodnje. U međuvremenu, sintetički grafit bi mogao da popuni ovaj jaz u snabdevanju, iako njegova proizvodnja nosi mnogo zabrinutosti oko visoke potrošnje energije i intenziteta ugljenika.