Investitori u obnovljive izvore energije, nove solarne elektrane i vetroparkove, biće u obavezi da obezbede dodatne kapacitete za distribuciju, uključujući i baterije, ukoliko to od njih zatraži Elektromreža Srbije (EMS). To će biti jedan od uslova za njihovo priključenje na mrežu distribucije.
Kako prenosi portal Balkangreenenergynews, to su najvažnije i najnovije izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije.
Uloga baterija biće da se reši varijabilnost, odnosno nestabilnost obnovljivih izvora električne energije i obezbedi stabilnost snabdevanja.
Profesor Elektro-tehničkog fakulteta u Beogradu, Nikola Rajaković, ocenjuje da se u oblasti obnovljivih izvora stiglo u tačku kad se problemi ne rešavaju već gomilaju.
Šta piše u nacrtu?
Ukoliko EMS proceni da bi priključenje nove elektrane na obnovljive izvore energije moglo da ugrozi siguran rad elektroenergetskog sistema, onda se od investitora kao uslov za priključenje može tražiti da obezbedi novi kapacitet za pružanje pomoćnih usluga, kao što su regulacija frekvencije i razmena snage.
Izmene Zakona se odnose i na aukcije, pa Rajaković kaže da je važno negovati ih kao opciju pored državnih investicija i hibridnih investicionih rešenja, ali da je možda ovo prilika da se u okviru njih uvede jedan kriterijum, koji se čini sve važnijim.
„Taj kriterijum je visina procenta energije koju privatni investitor prodaje garantovanom snabdevaču po netržišnoj ceni kako bi se po dostupnim cenama snabdevali građani i industrija iz naših, domaćih resursa. Na taj način, imajući u vidu visoke cene električne energije i trenutne trendove, ostavlja se dovoljan manevarski prostor za efikasnost privatnog investiranja ali i za dobrobit građana“, predlaže Rajaković.
A, kao druga opcija sve se više razmišlja i o pravu preče kupovine i on smatra da i takva varijanta ima smisla. Ovako kako su sada postavljene aukcije, dodaje, čini se da ne pogađaju precizno cilj.
Rajaković ističe da su fid-in tarife prošlost i to je trebalo i jasnije poručiti kroz ove izmene. One su, kako kaže, bile potrebne da se pokrenu inovativne tehnologije obnovljivih izvora, a danas su te tehnologije visoko komercijalne i osim za neke male projekte i novije tehnologije one su odradile svoje.
On kaže da su izmene zakona svakako bile neophodne, zbog nekomplementarnosti ključnih igrača u energetskom sektoru, kao i sinergije koja je među njima potrebna.
„Važno je da se izmenama Zakona balansna odgovornost rešava tržišnim kriterijumima jer se njen teret ne može prebaciti samo na Elektroprivredu Srbije (EPS). Vrlo je logično da problem koji nastaje zbog varijabilnosti proizvodnje rešava onaj ko ga je prouzrokovao“, ističe Rajaković.
Rajaković, koji je i predsednik Saveza energetičara, smatra da je predložena izmena Zakona, prema kojoj EMS može investitorima tražiti da obezbede skladište energije pozitivna.
Prema njegovim rečima, u stručnim krugovima može se čuti da će kroz nove podzakonske akte, koji su u pripremi, EMS uvesti obavezu depozita od 20.000 evra po MW (mega-vatu) instalisane snage vetroelektrane ili solarne elektrane.
Tako bi se uveo red u veliki broj zahteva za priključenje novih elektrana na mrežu, koji su narasli na više od 15 GW (giga-vata), a ceo sistem trenutno ima oko osam giga-vata.
Ovaj svojevrsni filter, kojim se odvajaju ozbiljni investitori od onih drugih, je potreban u ovoj ili nekoj drugoj formi, dodaje Rajaković.
On ističe da se sa aspekta EMS-a možda može razmišljati i o drugim opcijama. Imajući u vidu aktuelno stanje u visokonaponskoj mreži moguće je, kaže, da se potencijalnom investitoru u veliku solarnu ili vetroelektranu zada određeni nivo faktora korišćenja kapaciteta i da se za odstupanje uvedu penali.
„Investitor taj zadatak rešava izgradnjom skladišta u tom čvoru i tako ublažava pitanje svoje varijabilnosti proizvodnje. Tehnološki skladište može biti i baterija, ali i reverzibilna hidroelektrana, a u perspektivi i proizvodnja vodonika elektrolizom“, navodi Rajaković.
On ističe da bi bilo dobro da aktuelne izmene Zakona podstiču rešavanje problema varijabilnosti i kroz sprezanje sa elektrificiranim sektorima transporta i grejanja, ali i najvažnije, sa odzivom potrošnje.
„Model je jednostavan jer investitor na taj način u saradnji sa operatorima mreže uvodi digitalizaciju mreže i dolazi na najjeftiniji način do optimalnog balansiranja svoje varijabilne proizvodnje“, ističe Rajaković.
