Analizirajući poruke ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović da je Srbija spremna da reformiše državni energetski sektor kroz profesionalizaciju upravljanja ključnim preduzećima ali i putem postepenog podizanja cene struje i gasa, ekonomista Mihailo Gajić za Biznis.rs ocenjuje da će političari dobro paziti da cena „bolnih reformi“ ne postane previsoka i za njih.
Đedović je za RTS rekla da su ključna energetska preduzeća Elektromreže Srbije (EMS), Elektroprivreda (EPS), Elektrodistribucija i Srbijagas, da će uslediti „bolne promene“ ali da je cilj da ti „stubovi privrede“ počnu da stvaraju profit. Procenila je, takođe, da će te reforme biti završene do „marta, aprila“ sledeće godine.
„Teoretski, za nekoliko meseci moguće je sprovesti značajne promene, bilo kroz usvajanje novih zakona ili postavljanje novog rukovodstva. Međutim, ako postavljanje profesionalnog menadžmenta znači da će se prekinuti kanali stranačkog finansiranja ili zapošljavanja, pitanje je da li se to partijama na vlasti isplati„, rekao je za Biznis.rs Gajić, koji je i programski direktor istraživačke jedinice Libertarijanskog kluba (LIBEK).
Kao jedno od ključnih političkih koliko i ekonomskih pitanja Gajić ističe ono o visini cene struje i gasa. Ministarka Đedović je rekla da reforme podrazumevaju postepeno povećanje cena, dok naš sagovornik podseća da su EPS i Srbijagas upravo i došli u ovu situaciju zbog političke odluke da država odnosno budžet praktično „pokriva“ razliku između tržišne i nabavne cene energenata, a u korist građana – glasača i privrede.
„To je vidljivije na primeru Srbijagasa nego EPS-a. Od 2014. do 2019. Srbijagas je poslovao uspešno zbog istorijski niske cene gasa, ali neposredno pre toga, kao i u poslednjih godinu i po dana, visoke cene gasa dovele su do ‘makaza cena’ koje su pogodile republički budžet, uključujući tu i izdatke za kredite Srbijagasa, koje on ne može da vraća“, rekao je Gajić.
Prema njegovoj proceni, EPS trenutno nije atraktivan za potencijalne kupce sve da je država spremna da uđe u njegovu privatizaciju .
„Nisam siguran da je neko spreman da kupi kompaniju u tolikim problemima, koja ne može da posluje na zdrav način sa aktuelnim cenama struje i kojoj će se smanjivati i poskupljivati upotreba uglja, koji je glavni resurs za proizvodnju. Zato je u taj sektor u narednih nekoliko decenija potrebno ulagati kako bi se promenio energetski bilans“, naglasio je Gajić.
Ministarka Đedović je za RTS naglasila da država ne namerava da prestane da bude vlasnik EPS, već da je suština da bude „odgovorna“.
„Ono što je moguće uraditi je postaviti stručni menadžment, a deluje mi i da će to imati političku podršku. Cena daljeg propadanja EPS politički je jako visoka za vlast, jer bi to značilo veliko povećanje cene struje za domaćinstva, i ogromno opterećenje budžeta, koji onda ne bi mogao da finansira druge projekte koji su takođe od političkog značaja. Tako da političari trenutno verovatno vagaju šta im se više isplati da urade“, smatra Gajić.
Smatra da će odabrati da postave “relativno nezavisan i stručan“ menadžment, čiji će zadatak na srednji rok biti da ‘ugasi požare’ vezane za funkcionisanje termoelektrana i ugljenokopa, kao i da završi projekte vetro i solarne elektrane kao i reverzibilne hidroelektrane Bistrica.
„Izvan toga, mislim da se neće previše dirati poslovanje samog preduzeća, zato što to može da ugrozi političke interese koji su za to vezani. To znači da neće doći do potpune depolitizacije u energetskom sektoru, već da će neko imati odrešenije ruke da postavi stvari na svoje mesto“, zaključio je Gajić za Biznis.rs.
Fiskalni savet je, takođe, u julu ove godine, ponudio analizu problema u elektroenergetskom sektoru, kao i kratkoročna i dugoročna rešenja za smanjenje gubitaka u proizvodnji i poslovanju.
Na kratak rok, Savet je predložio povećanje regulisane cene za domaćinstva za 15 do 20 odsto, kao i povećanje limitirane cene za privredu sa 75 na 90 evra po megavat-času (u međuvremenu je cena struje za privredu u septembru porasla na 95 evra po MWh), zamrzavanje mase zarada u 2022 i 2023. godini, povećanje posebne naknade za podsticaj iz OIE za 25 odsto, ubrzanje postupaka nabavke rudarske mehanizacije i radova na otvaranju novih kopova, unapređenje sistema javnih nabavki i usvajanje akcionog plana smanjenja gubitaka sa jasnim rokovima i ciljevima.
Kada je reč o srednjeročnim merama, u Fiskalnom savetu su, između ostalog, predložili i ciljana otpuštanja viškova zaposlenih, i to ne stihijski nego na osnovu sistematizacije radnih mesta, kao i rešavanje statusa radnika na KiM, a u okviru te analize su procenili da EPS „izdržava“ 3.300 zaposlenih na KiM kao i oko 10.000 radnika u preduzećima koja su ranije izdvojena iz EPS, piše Biznis.
