Grčka, dosadašnji neto uvoznik energije, na putu je da postane izvoznik električne energije i gasa u regionu Zapadnog Balkana. Najveći deo električne energije proizvedene u novoj gasnoj elektrani, kako su dogovorili PPC, DEPA i investitor, Kopelouzos grupa iz Aleksandropolisa, izvoziće se u Bugarsku, Severnu Makedoniju i Srbiju, nakon što ona bude puštena u komercijalni rad u četvrtom kvartalu 2024. godine. Ni u jednoj od ovih zemalja nije planirano pokretanje novih blokova na prirodni gas kako bi se pokrile njihove potrebe u narednim godinama.
Grčka će takođe izvoziti u region najveći deo LNG-a koji će od 2023. godine biti dopreman grčko-bugarskim gasovodom (IGB) preko novog gasnog terminala u Aleksandropolisu. Gas će se odatle isporučivati i za novu elektranu, koja je u neposrednoj blizini. To će omogućiti izvoz električne energije na Zapadni Balkan.
Nova elektrana od 840 MW u Aleksandropolisu – verovatno najefikasnija na Balkanu, grčko-bugarski gasovod dužine 182 kilometara, terminal za regasifikaciju (FSRU), takođe lociran u glavnom gradu prefekture Evros, kapaciteta 5,5 milijardi kubnih metara godišnje, i ostale energetske jedinice koje se promovišu na području Grčke, nisu izolovani i nepovezani projekti.
Svi su oni deo iste jednačine, pri čemu Grčka teži da ostvari centralnu ulogu u prenosu energije na jugu kontinenta, koji želi da napusti ruske gasovode. Energetika pojačava geopolitički značaj luke Aleksandropolis – osim što je ključna karika u grčko-američkoj saradnji, ona teži da postane jedno od najvećih energetskih čvorišta u Jugoistočnoj Evropi.
Zahvaljujući tome, energetski giganti su pokrenuli investicije u konvencionalne elektrane, vredne više milijardi evra, čak i u kontroverznom okruženju, zbog restriktivnih uslova nove evropske zelene politike. Tako su projektu Aleksandropolis dodata još tri, sa sličnom tehnologijom. Nova elektrana grupe Mytilineos, snage 826 MW, trebala bi biti puštena u rad u prvim nedeljama 2023. godine. Slede investicija Elpedisona, odnosno partnerstvo GEK TERNA – Motor Oil u Solunu i Komotiniju.
Očekuje se da će cena prirodnog gasa pasti u narednim godinama (trenutno iznosi 94 evra po MWh u odnosu na 150 evra početkom meseca), što ga ponovo čini veoma atraktivnim energentom na dugom putu zelene tranzicije. Uslovi za pad cena gasa pojačavaju se globalnim trendovima, od Nemačke do Grčke, koji uključuju veliki broj FSRU, odnosno LNG terminala (četiri su puštena u rad samo u Grčkoj), a to investicije poput Aleksandropolisa čini atraktivnim. Isto važi i za činjenicu da će gas neizbežno biti tranziciono gorivo u narednih 20 godina, tokom kojih će obnovljivi izvori postepeno postati dominantni u energetskom miksu.
Kada je u pitanju lignit, evropska energetska kriza će unazaditi povlačenje lignita. Lignit neće povratiti poziciju koju je držao u Grčkoj do sredine 2000-ih, iako ga je kriza vratila u igru. Činjenica je da postoji investicioni interes za ponovno otvaranje starih rudnika, a PPC je postavio cilj da sledeće godine značajno poveća proizvodnju lignita kako bi pokrio hitne energetske potrebe u slučaju potpunog prekida ruskih isporuka gasa, ali to je samo privremeno rešenje. Lignit pripada prošlosti.
Izvor: liberal.gr
