Od 2024. godine Elekroprivreda Srbije (EPS) će verovatno postati profitabilno preduzeće, navodi Fiskalni savet u oceni predloga budžeta za 2023. godinu. Čak i tada će EPS ostati trajni rizik za javne finansije ukoliko odmah ne otpočnu temelje reforme, upozorava se u oceni budžeta.
Gubitak EPS-a u 2022. godini mogli bi iznositi 850-900 miliona evra, a Fiskalni savet progonozira da bi gubitak u narednoj godini mogao da se spusti na oko 300 miliona evra, što će i dalje morati da se pokriva budžetskim intervecnijama.
EPS do naredne godine trebalo da ima manje gubitke zbog povećane cene struje i očekivane veće proizvodnje iz hidrolektrana, zbog toga što se očekuje da se neće ponoviti suša iz 2022. godine.
EPS neće više imati potrebu za velikim uvozom struje tek kada se otvori novi rudnik u Kolubarskom basenu što će biti najranije 2024. godine.
Zbog toga je očekivano da će EPS 2024. godine moći da ostvaruje i profit, jer će smanjiti trošak uvoza, a zadržaće povećane prodajne cene struje.
Međutim, samo povećanje cena i otvaranje novog rudnika neće rešiti probleme EPS-a.
Lignit, na kome se sada zasniva proizvodnja EPS-a je neodrživ enegent na druži rok, a povećanje prihoda preduzeća usled veće prodajne cene lako se može trošiti na neracionalosti unutar EPS-a, upozorava Fisklani savet.
Fiskalni savet je i ranije isticao da su budđžetski troškovi za EPS posledica prvenstveno katastrofalnog upravljanja ovim preduzećem u prethodnim godinama, a ne svetske krize.
Glavni razlog zbog kog EPS trenutno ne može da posluje bez finansijske pomoći države je to što je on „gotovo neverovatnim grešakama“ u upravljanju doveden u situaciju da više ni izbliza ne može svojom proizvodnjom struje da zadovolji domaće potrebe, navodi Fiskalni savet.
Energetska preduzeća EPS i Srbijagas predstavljaju najveći problem javnih finansija Srbije, kaže ovo savetodavno telo.
Samo za narednu godinu, planiran je direktni budžetski trošak za energetska preuduteća na nivou oko 1,2 milijardi evra.
Uz to, budžetom se otvara mogućnost i za novo zaduživanje ovih preduzeća iz garanciju države u ukupnom iznosu do milijardu evra, što će verovatno biti budući budžetski trošak.
Izdvanja za energetska preduzeća čine čak polovinu prognoziranog fiskalnog deficita u 2023. godini, prenosi Nova Ekonomija.
