Proizvodnja hidroenergije je osetno porasla širom regiona Jugoistočne Evrope u periodu od 14. do 20. novembra, za 10,6%, na 1.739,4 GWh, prvenstveno zahvaljujući obilnim padavinama zabeleženim u većini zemalja regiona.
Na svim tržištima, sa izuzetkom Grčke, zabeležen je rast proizvodnje hidroenergije. U Hrvatskoj i Srbiji zabeležen je najveći rast proizvodnje hidroelektrana, za 158%, odnosno 22,6%. Povećanje proizvodnje hidroenergije u Bugarskoj u poređenju sa prethodnom nedeljom iznosilo je 20,8%.
Proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora energije u Jugoistočnoj Evropi znatno je porasla u ovom periodu – za 40,1%, na 2.274,4 GWh, u potpunosti zahvaljujući snažnoj proizvodnji vetra širom regiona. Na svim tržištima, osim mađarskom i hrvatskom, zabeležena je veća proizvodnja energije vetra, pri čemu je Bugarska zabeležila najveći procentualni rast – 132,3%.
Proizvodnja solarne energije beleži osetan pad – za 28,1%, na 263,09 GWh. Rumunija i Mađarska su ostvarile najveći pad proizvodnje solarne energije, za 65,4%, odnosno 46,7%. Grčka je značajno povećala svoju ukupnu proizvodnju iz obnovljivih izvora u ovom periodu za 19,9%, na 359,6 GWh.
Proizvodnja u termoelektranama je smanjena u regionu za 4%, na 8.098,4 GWh. Proizvodnja na bazi na uglja povećana je za 0,9% (na 4.327,6 GWh) dok je proizvodnja na gas smanjena za 9% (na 3.770,81 GWh) kako se povećala cena prirodnog gasa.
Bugarska, glavni izvoznik električne energije u regionu, zabeležila je porast proizvodnje na bazi uglja i gasa za 11,8%, odnosno 30,4%, kako je zemlja bila svedok snažnog povećanja potražnje za električnom energijom.
