Nakon što se predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo oglasio s pričom o preuzimanju većinske kontrole nad NIS-om, mnogi se pitaju da li je to izvodljivo i šta bi takav potez doneo Srbiji.
Podsetimo, u maju je već promenjena struktura vlastištva u Naftnoj industriji Srbije u korist Gazproma, koji je dobio 6,15% akcija Gazpromnjefta koji je pod sankcijama, pa sada Gazpromnjeft ima 50% udela, a sve kako NIS ne bi došao pod udar zapadnih sankcija.
Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, za eKapiju kaže da sve zavisi od toga kako će se situacija dalje razvijati.
– Da li će EU u okviru novih paketa sankcija Rusiji uključiti da pod udar embarga, na primer, dođu firme u kojima ima više od 30% vlasništva ruskog kapitala? Niko još ništa nije rekao zvanično u tom smislu, ali čim je Vučić izašao sa tom pričom, on verovatno ima neke informacije – kaže Stanić.
A da bi kompanija i pod tim uslovima moga da nastavi da funkcioniše, bile bi moguće tri opcije:
– Ili da Srbija otkupi deo vlasništva od Rusa, ili da Rusi potpuno izađu, ili da u NIS uđe neki strani kapital.
Za Stanića je preuzimanje od strane države Srbije krajnja opcija, jer bi mnogo koštalo budžet, iako bi naravno mnogo značilo za energetsku stabilnost.
A šta bi na to rekli Rusi?
On podseća da se u medijima spominjala i priča o ulasku Mađara u EPS, kao „trampa“ za udeo Srbije u mađarskoj nuklearki Pakš 2.
Zaključuje da Mađarska postaje ključna za energetsku stabilnost Srbije – prvo zbog skladišta gasa koje mi kod njih zakupljujemo, drugo, zbog moguće podrške NIS-u, treće zbog moguće saradnje sa EPS-om i četvrto, ukoliko dođe do havarije na Turskom toku, da imamo pristup ruskom gasu preko Ukrajine na Mađarsku.
Stanić je podsetio i na jednu istorijsku epizodu koja ilustruje veze Srbije i Mađarske:
