Grupa INA je u 2021. godini ostvarila neto dobit od 1,31 milijardu kuna (174,66 miliona evra), ostvarivši tako ponovo pozitivni rezultat nakon gubitka zabeleženog godinu ranije od 1,14 milijarde kuna (152 miliona evra), pokazuje finansijski izveštaj te naftne kompanije objavljen u četvrtak.
Neto prihod od prodaje u 2021. godini dostigao je 22,4 milijarde kuna (3 milijarde evra) ili 51,5 posto više nego godinu dana ranije, dok je CCS EBITDA bez jednokratnih stavki iznosila 3,03 milijarde kuna (404 miliona evra) te je bila 70 posto viša nego u 2020. godini.
„Makro okruženje za industriju nafte i gasa poboljšalo se u 2021. zahvaljujući ublažavanju restriktivnih mera povezanih sa pandemijom i rastućim cenama ugljikovodonika. U takvom okruženju Istraživanje i proizvodnja nafte i gasa ponovno su predvodili oporavljen rezultat, iako se prirodni pad proizvodnje nastavlja u skladu sa zrelim portfolijem. Ostale delatnosti dodatno su podržale rezultate, prvenstveno maloprodaja zbog poboljšane prodaje goriva i negoriva, a delimično i zbog turističke sezone, koja je bila bolja od očekivanja”, poručio je predsednik Uprave INA-e Sandor Fasimon.
U izveštaju je navedeno da je u odnosu na 2020. došlo do udvostručenja cena ugljikovodonika, pa su Istraživanje i proizvodnja nafte i gasa ponovo bili glavni pokretač rezultata, uz EBITDA-u bez jednokratnih stavki od 2,5 milijarde kuna (333 miliona evra).
CCS EBITDA Rafinerija i marketinga, uključujući Usluge kupcima i maloprodaju, dostigla je 0,9 milijardi kuna (120 miliona evra).
Cenovno okruženje sa 70 posto višom cenom barela Brent rezultiralo je rastom prihoda od 1,86 milijardi kuna (247 miliona evra). Prodaja gasa imala je pozitivan uticaj na prihode u iznosu 937 miliona kuna (125 miliona evra), dok je prodaja sirove nafte i kondenzata doprinela sa 798 miliona kuna (106,4 miliona evra), naveli su iz INA-e.
Fasimon navodi da je poboljšanje uglavnom podstaknuto spoljnim faktorima i predstavlja dobrodošlo razdoblje olakšanja, koje će INA iskoristiti za daljnje jačanje pozicije u narednom periodu.
Podsetio je da je u toku snažan investicioni program u svim delatnostima, poručivši da će ga se širiti i na nova područja.
„Izazov prirodnog pada proizvodnje rešava se intenzivnom kampanjom izrade novih bušotina na moru, koja se već odvija i ima za cilj povećanje domaće proizvodnje gasa na severnom Jadranu. Projekt nadogradnje Rafinerije nafte Rijeka ključan je za dugoročnu održivost Ininih Rafinerija i marketinga, a takođe pomaže kompaniji da zadrži svoju jaku poziciju na ključnim tržištima Hrvatske, Bosne i Hercegovine te Slovenije”, izjavio je Fasimon.
Ulaganja su povećana u svim delatnostima u poređenju sa 2020. godinom, s nivoom ulaganja od 1,6 milijardi kuna (213,3 miliona evra), od čega je otprilike polovina potrošena u Rafinerijama i marketingu. Glavno strateško ulaganje, projekat nadogradnje Rafinerija nafte Rijeka, nastavlja se uz fokus na radove izgradnje i dostavu opreme na lokaciju, navodi se u izveštaju.
Kako bi osigurala jaku finansijsku poziciju u tako investiciono intenzivnom razdoblju, podjetio je Fasimon, INA je izdala domaću obveznicu u iznosu od dve milijarde kuna (266,7 miliona evra), jednu od najvećih na domaćem korporativnom tržištu.
„U vremenu promena u energetskom sektoru, Ina je predana diversifikaciji portfolija i podršci zelenoj tranziciji, bez obzira na našu osnovnu delatnost. U Virju i Sisku izgradiće se dve nove solarne elektrane, što je važan korak kompanije u zelenoj proizvodnji električne energije”, najavio je predsednik Uprave INA-e.
Izvor: seebiz.eu
