Uoči božićne nedelje, nuklearna energija je postala veliki trn u oku u Evropskoj uniji
Lideri dve najvažnije nacije Evropske unije, nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron, izašli su pred novinare tokom zajedničke konferencije za novinare u petak rano ujutru, što je demonstracija jedinstva na kraju poslednjeg samita EU u ovoj godini.
Zatim su se umešale dve reči – „nuklearna energija“.
Pred božićnu nedelju, atomska energija je tema oko koje se stavovi Francuske i Nemačke uveliko razlikuju, a koja je postala veliki trn u oku EU dok blok od 27 zemalja odlučuje da li će nuklearnu energiju uključiti među ekonomske aktivnosti koje se kvalifikuju kao održive investicije.
Nemački kancelar Olaf Šolc, koji je preuzeo dužnost prošle nedelje, i francuski predsednik Emanuel Makron složili su se oko većine pitanja koja su razmatrana tokom samita u četvrtak, uključujući tenzije između Ukrajine i Rusije i imigracioni spor sa Belorusijom.
Međutim, o pravilima održivog ulaganja dvojica lidera tek treba da postignu kompromis. Raskol oko nuklearne energije bio je dovoljan da prekine svaki dogovor o cenama energije tokom samita.
Veliki rast cena energije ponovo je pokrenuo debatu o tome da li EU treba da promoviše projekte nuklearne energije kao način da postane zelenija i energetski nezavisnija.
Francuska je zatražila da nuklearna energija bude uključena u takozvanu „taksonomiju“ do kraja godine, predvodeći grupu od nekoliko zemalja EU koje upravljaju nuklearnim elektranama.
Grupa se u početku suočila sa snažnim protivljenjem Nemačke i drugih članica koje smatraju da nuklearna energija ne ispunjava uslove za zeleno finansiranje, ali je Šolc poslao poruku mira u poslednjim satima samita rano u petak.
„Govorimo o zemljama sa različitim poslovnim modelima. Važno je da svaka zemlja EU može da sledi sopstveni pristup, a da se Evropa ne razjedini“, rekao je Šolc. „Na kraju dana, moraćemo da se okupimo uprkos različitim prioritetima koje smo možda postavili.“
Preostale nuklearne elektrane u Nemačkoj trebalo bi da budu isključene sledeće godine. Francuska dobija oko 70% svoje električne energije iz nuklearne energije.
Prošlog meseca Makron je najavio da će Francuska početi da gradi svoje prve nove nuklearne reaktore posle više decenija. Otkrivajući planove, on je rekao da će novi reaktori pomoći da se garantuje energetska nezavisnost Francuske i da se postigne karbonska neutralnost 2050. godine.
„To nije francusko-nemačka diskusija“, rekao je Makron tokom konferencije za novinare. „Postoje različiti energetski modeli u različitim evropskim zemljama. Ono što želimo da postignemo je da se dogovorimo o taksonomiji koja nam omogućava da nastavimo sa našom industrijskom politikom i da budemo koherentni u dekarbonizaciji naših ekonomija“.
Pre dve godine, lideri EU složili su se da bi nuklearna energija mogla da bude deo rešenja da blok svoju ekonomiju učini CO2 neutralnom do 2050. godine.
Međutim, predstavljanje budućih nuklearnih projekata ostaje kontroverzno pitanje.
Zemlje koje žele da se nuklearna energija proglasi nepodobnom za zeleno finansiranje često citiraju smernice EU prema kojima investicije koje se finansiraju iz fonda za oporavak od pandemije ne bi trebalo da naškode ekološkim ciljevima bloka.
„Nedostatak dogovora pokazuje koliko je ovo živo, ne samo u našoj zemlji, već i širom Evrope“, rekao je belgijski premijer Aleksandar De Kru, koji se suočava sa domaćom krizom oko toga kako postepeno ukinuti nuklearne elektrane i održati energetsku bezbednost svojih građana.
De Kru je sugerisao da bi nuklearna energija i gas mogli da budu privremeno podobni za finansiranje.
„Morate biti u stanju da gledate dovoljno unapred, a ako to učinite, možete pretpostaviti da tehnologije, kao što su nuklearna energija i gas, mogu biti korisne tehnologije u srednjem roku za premošćavanje jaza dok ne budemo imali potpuno održivu energiju“, rekao je De Kru rano u petak.
Lopta je sada kod šefice EU, predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. Očekuje se da će do kraja godine predstaviti listu aktivnosti koje ispunjavaju uslove za zeleno investiciono finansiranje i odlučiti da li će nuklearna energija i prirodni gas ostati u igri.
Fon der Lajen je bila pod pritiskom ekoloških grupa i zelenih evropskih parlamentaraca da se odupre uključivanju i jednog i drugog.
„Fosilni gas i nuklearna energija nemaju mesta u taksonomiji EU“ za održive aktivnosti, rekao je Sven Giegold, poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu.
Alternativa fosilnim gorivima, sa niskim sadržajem CO2, nuklearna energija imala je oko 26% udela u proizvodnji električne energije u bloku u 2019. godini, sa 13 zemalja EU opremljenih operativnim reaktorima.
Izvor: abcnews.go.com
