“Elektroprivreda RS” jeste izvozno orijentisana, ali se 75 odsto električne energije u Srpskoj proizvodi u termoelektranama, što pokazuje da bi struja rapidno poskupela i kod nas ako bi se uvele takse na emisiju ugljen-dioksida kao u EU.
Po zvaničnim podacima, prošle godine je u Srpskoj proizvedeno gotovo 7.400 gigavat časova električne energije, od čega je u inostranstvu prodato više nego što su potrebe domaćeg tržišta, piše Srpskainfo.
Tako je izvezeno oko 3.600 gigavata, dok je finalna potrošnja u RS iznosila oko 3.500 kilovata. Uvezeno je 230 gigavata, dok je 396 kilovata izgubljeno pri prenosu ili distribuciji.
– Najveći potrošači električne energije u Srpskoj su domaćinstva, koja su prošle godine učestvovala u potrošnji sa 51 odsto. Vidimo da je tržište električne energije doživelo kolaps, da sledi velika energetska kriza u narednih nekoliko godina i ko ne bude imao investicije u obnovljive izvore energije i mogućnost izvoza struje biće u velikim problemima. Države će morati priskočiti u pomoć takvim elektroprivredama, inače će završiti u stečaju – rekao je Luka Petrović, direktor ERS.
On je istakao da je ERS jedna od retkih elektroprivreda koja je izvozno orijentisana i ima zagarantovanu budućnost.
Petrović napominje da Energetska zajednica očekuje od elektroprivreda na Balkanu da pristupe naplati taksi za emisiju ugljen-dioksida, što se prvenstveno odnosi na termoelektrane, istakavši da su te naknade sada enormno velike u EU.
– Naš stav je da želimo da uvodimo te takse, ali istovremeno želimo i konkretnu pomoć u realizaciji projekata iz obnovljivih izvora energije, jer nemamo nikakvih grantova, fondova, ni povoljnih kreditnih linija. Nismo spremni ni finansijski, niti tehnički da ulazimo u plaćanje tih taksi, a da nemamo nikakvu pomoć u izgradnji postrojenja na zelenu energiju – naglasio je Petrović.
On ističe da su elektroprivrede iz okruženju već povukle ogromna sredstva za realizaciju projekata iz obnovljivih izvora i za revitalizaciju postojećih elektrana i da su konkurentnije od ERS-a, te da se bez pomoći, bar onakve kakvu su imale Hrvatska, Slovenija i Mađarska, ne može pristupiti novim nametima. Tih pogodnosti, kaže, do sad još nije bilo.
Izvor: blic.rs
