Zbog rekordnog skoka cene struje na tržištu EU, države jedna za drugom intervenišu na tržištu kako bi se smanjio udar na najugroženija domaćinstva. Španija je za sada preduzela najradikalnije mere, sa procenom da će one koštati državni budžet ove godine oko 1,4 milijarde evra. Evropska komisija je zasuta optužbama da će se posledice pogoršane strukture veleprodajnog tržišta energije i najveći trošak u sprovođenju Zelenog dogovora prevaliti na leđa najsiromašnijih.
Cene struje usijale su se u Evropskoj uniji, sa ukupnim povećanjem od rekordnih 60% tokom ove godine. Uporedo se rasplamsavaju i rasprave kakve će to imati posledice po privredu i građane iznurene pandemijom, a posebno po najsiromašnija domaćinstva. Ekonomisti predviđaju da će cene električne energije nastaviti da rastu i u naredne dve godine, što će podstaći inflaciju širom Evrope, nanoseći štetu potrošačima i ugrožavajući ekonomski oporavak od posledica korona virusa.
Energetski analitičari navode da postoji više razloga za povećanje cena struje na evropskom tržištu, uključujući ograničene zalihe prirodnog gasa koji se koristi za proizvodnju električne energije, veće troškove za dozvole za emitovanje ugljen-dioksida u okviru borbe EU protiv klimatskih promena, a u nekim slučajevima i manje snabdevanje iz vetroelektrana.
U Evropskoj komisiji tvrde da je skok cena električne energije pre svega posledica visokih cena gasa koje su se ove godine utrostručile u Evropi i strukturnih problema na evropskom energetskom tržištu, te da se samo jedna petina većih troškova za električnu energiju može pripisati rastu cena u trgovini ugljen-dioksidom.
Cena u trgovini emisijama ugljenika, naime, dostigla je rekordnu vrednost od blizu 60 američkih dolara po toni. Evropsko tržište emisija, zajedno s manjim, regionalnim tržištima emisija u Kaliforniji i Novom Zelandu, prošle godine je imalo obrt od preko 280 milijardi dolara, što je povećanje od 23% u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, prognoze koje iznosi OECD ukazuju da će cena morati da poraste na čak 147 dolara po toni, kako bi se ispunili ciljevi o nultim emisijama štetnih gasova u predviđenom roku.
Najskuplji izvor energije određuje celo tržište
Evropski Sistem trgovanja dozvolama za emisije ugljen-dioksidom (ETS) uspostavljen je u nameri da se nametnu veći troškovi za korišćenje zagađujućih izvora energije poput nafte, uglja i gasa i ohrabri proizvodnja niskougljenične energije dobijene od sunca i vetra, kao i hidro i nuklearne energije.
Međutim, sa pritiscima da se zatvaraju elektrane na ugalj, pa i nuklearne elektrane, energetski sistemi u zemljama EU su se našli u situaciji da moraju da kupuju dodatne količine prirodnog gasa na globalnom tržištu kada ima manje vetra i sunca.
Sa ovako pogoršanom strukturom veleprodajnih tržišta električne energije u Uniji, najskuplji izvor energije koji se koristi za podmirivanje ukupne potražnje određuje cenu za celo tržište. To znači da visoke cene gasa povećavaju zbirne troškove čak i ako se to gorivo koristi za samo mali deo ukupne proizvodnje energije.
Grozničave državne intervencije
Zbog ovakve situacije, Evropska komisija je primorana da odgovara na sve oštrije optužbe da će se najveći trošak u sprovođenju Zelenog dogovora prevaliti na leđa najugroženijih domaćinstava i da to može dovesti do društvenih nemira u ionako nezavidnoj ekonomskoj situaciji.
Protesti su već izbili u Španiji, pa je tamošnja levičarska vlada preduzela niz mera u pokušaju da smanji troškove električne energije u domaćinstvima, koji su preko 250% veći nego pre godinu dana, s rekordnim cenama od 172 evra po megavat-satu. Prema zvaničnim podacima, računi potrošača porasli su za 7,8% u avgustu, a na godišnjem nivou za skoro 35%. Od ukupno 27,5 miliona potrošača, oko 10,7 miliona je na regulisanoj tarifi koja je indeksirana uz veleprodajno tržište i obično je jeftinija od slobodnih tarifa, ali sada su i ta domaćinstva ugroženija nego ranije.
Vlada u Španiji je ocenila kao neprihvatljivo da elektroenergetske firme zarađuju na drastičnom skoku cene struje i najavila da će dobit stečenu po ovom osnovu preusmeriti potrošačima, dodavši da će se posebna naknada za struju smanjiti s 5,1% na 0,5%. Zvanični Madrid očekuje da će ograničavanjem zarada koje bi proizvođači električne energije ostvarili zahvaljujući povećanju cene struje, obezbediti sredstva od oko 2,6 milijardi evra u narednih šest meseci.
Vlasti u Španiji su već smanjile PDV na energiju s 21% na 10% za potrošače do 10 kilovata, ukoliko im mesečni račun za struju pređe 45 evra, a plan je da niža stopa poreza na dodatu vrednost ostane na snazi do januara naredne godine. Vlada je ograničila i rast regulisanih cena gasa u trećem tromesečju na 4,4%, u poređenju s prognoziranih 28%.
U tamošnjem ministarstvu energetike potvrdili su da će ovog meseca na aukciji biti prodato 3.300 megavata kapaciteta za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora, kako bi se na duži rok ograničio rast cena. Gotovo petina kapaciteta trebalo bi da bude priključena na mrežu u roku od godinu dana. Vlada uporedo planira i da do kraja godine na aukciji proda dozvole za emisiju ugljenika u vrednosti od 900 miliona evra i taj prihod upotrebi za smanjenje računa za električnu energiju.
Procenjuje se da bi zahvaljujući navedenim merama, prosečni mesečni računi građana trebalo da se umanje za 22% do kraja godine, ali da će one istovremeno smanjiti državne prihode u ovoj godini za oko 1,4 milijarde evra.
Potezi španske vlade nisu usamljeni. Italija takođe planira da interveniše u formiranju cena energije, gde je energetski najugroženije oko 11% domaćinstava. U Grčkoj, 18% domaćinstva ne može da priušti tople domove, pa je vlada najavila podsticaje potrošačima i da će izdvojiti 150 miliona evra kako bi se do kraja godine smanjili računi za struju koje plaćaju domaćinstva.
Reagujući na veliki rast cene energije, francuska vlada razmatra mogućnost da poveća broj korisnika takozvanih energetskih vaučera u borbi protiv energetskog siromaštva. Energetske vaučere trenutno koristi blizu 5,5 miliona domaćinstava u Francuskoj, a pretpostavlja se da će jednokratni vaučer na 100 evra dobiti 5,8 miliona domaćinstava.
Gas prerano otpisan
U velikom problemu je i Poljska koja ne samo da se bori s visokim cenama gasa, već i sa visokim cenama po jedinici emisije ugljen-dioksida. Nacija koja najviše zavisi od uglja u bloku EU-27, moraće da poveća regulisane cene električne energije za potrošače nakon što su se troškovi emisije ugljen-dioksida ove godine gotovo udvostručili. Komunalne kompanije mogu zatražiti od regulatora da podigne cene za 40% naredne godine, što bi dodatno podstaklo inflaciju koja je već na istorijskom maksimumu u poslednje dve decenije.
Poljska je pod ogromnim pritiskom da poveća ulaganja kako bi ispunila klimatske ciljeve Evropske unije o nultim emisijama do 2050. godine. U tamošnjoj vladi iznose procene da će to državu koštati čak 415 milijardi dolara i stoga traže da se ovi troškovi jasno naznače u računima za struju, „kako bi građani znali koliko košta klimatska politika Unije“.
Na stav Evropske komisije da trenutna situacija ne sme da ugrozi Zeleni dogovor i energetsku tranziciju, te da bi umesto rasprava koliko ona košta bilo bolje da se izračuna koliki će biti trošak ako se ona ne sprovede, veoma oštro je reagovala i Slovačka. Tamošnja vlada je poručila da je u ovom trenutku veoma jasna računica da će zbog ovako drastičnih poremećaja na energetskom tržištu najveći ceh platiti najsiromašniji. Slično je reagovala i Bugarska, u kojoj je energetski ugroženo čak 30% domaćinstava.
Problemi nastali usled nestašice gasa, izazivaju zebnje od predstojeće zime i u drugim delovima sveta. Zalihe gasa u SAD su iscrpljene zbog niza vremenskih nepogoda, dok kupci u Aziji plaćaju rekordne iznose za njegovu isporuku. Stoga je sve više komentara da je ovo gorivo prerano otpisano, te da iako vetar i solarna energija svakako dobijaju na važnosti, sada se pokazalo da su tvrdnje kako će ovi izvori istisnuti prirodni gas u skorijoj budućnosti više retoričke nego stvarne.
Izvor: bif.rs
