I pored orkestriranih optužbi na račun uglja, kojeg mnogi kao fosilno gorivo stavljaju na stub srama zbog zagađenja vazduha, pa planiraju zatvaranje termoelektrana, energetska bezbednost i dalje počiva na uglju, i ne da se konkurenciji obnovljivih — „zelenih“ izvora energije.
Ne samo na Balkanu, gde ovih dana iz Energetske zajednice ponovo ukazuju da zemlje bivše Jugoslavije treba da zatvore veći broj termoelektrana koje troše ugalj.
Očekuje se da će globalna potražnja za ugljem ostati stabilna do 2024. godine, dok rast u Aziji nadoknađuje slabiju potražnju Evrope i Sjedinjenih Država, saopštila je nedavno Međunarodna agencija za energiju (IEA).
Izveštaj IEA objavljen je nakon što su pregovarači iz više od 190 zemalja nastojali da u Madridu na samitu o klimi utvrde pravila za ispunjenje Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. godine, koji zahteva napuštanje uglja do 2050. godine, piše Rojters.
Za energetsku bezbednost troši se sve više uglja
„Uprkos rastu potrošnje goriva s niskim udelom ugljendioksida u poslednjim decenijama, stvarnost je da ugalj ostaje glavno gorivo na globalnim energetskim tržištima. Svet danas troši 65 odsto više uglja nego 2000. godine“, navodi se u izveštaju, uz napomenu da se očekuje da će se svetska potražnja za ugljem povećavati godišnjom stopom rasta od 0,5 odsto, i dostići 5,624 miliona tona 2024. godine, saopštila je IEA.
Pad potrošnje u Evropi i Sjedinjenim Državama zbog gašenja elektrana na ugalj u Evropi i porasta upotrebe gasa u SAD, nadoknadiće se rastom potrošnje uglja brojnih brzorastućih azijskih ekonomija, zaključak je u izveštaju.
„Na Zapadnom Balkanu postoji šesnaest termoelektrana koje nemaju odgovarajuće filtere i proizvode više emisija sumpor dioksida i azotnog oksida nego više od 250 postojećih u celoj Evropi“, upozorio je ovih dana u Sarajevu Janez Kopač, predsednik Sekretarijata Energetske zajednice Jugoistočne Evrope.
Srbija je jedna od ovih zemalja. Osim što je već započela sa modernizacijom postojećih termoelektrana i ugradnjom postrojenja koje će smanjiti zagađenja iz termoblokova, Srbija, međutim, planira i gradnju novih kapaciteta.
Ovo ne treba da čudi, zato što bez električne energije proizvedene u postojećim termoelektranama Srbija sada ne bi mogla da obezbedi dovoljno struje za podmirivanje potreba potrošača u zemlji.
Elektroprivreda Srbije, u zavisnosti od hidrologije, čak dve trećine struje proizvede u termoelektranama koje sagorevaju ugalj sa površinskih kopova lignita u „Kostolcu“ i „Kolubari“. Pri tome, od uglja iz Rudarskog basena „Kolubara“ proizvede se 52 odsto ukupne električne energije u Srbiji, a zalihe uglja u „Kolubari“ su minimum 2,1 milijardi tona.
Grade se nove termoelektrane
Zalihe uglja jedan su od preduslova da se, kako je najavljeno, najverovatnije već ove godine otpočne sa izgradnjom TE „Kolubara B“ u Kaleniću, čiji će blok biti sa instalisanom snagom od 350 MV.
U EPS-u, prema rečima Milorada Grčića, v.d. direktora ovog javnog preduzeća, planiraju da Termoelektranu „Kolubara A“ u Velikim Crljenima „ne skidaju sa mreže“, dok se ne izgradi nova u Kaleniću.
„Izgradnja TE ’Kolubara B‘ u Kaleniću je isplativa i zajedno sa projektima novog bloka TE ’Kostolac B3‘ i vetroelektrane u Kostolcu osiguraće energetsku stabilnost države. Imamo dokazanu isplativost izgradnje TE ’Kolubara B‘ sa blokom snage 350 MV u Kaleniću“, rekao je Grčić na predstavljanju Tehnoekonomske analize o završetku tog projekta krajem prošle godine.
Reč je, inače, o projektu koji je započet sad već davne 1984. godine, ali je prekinut tokom devedesetih godina prošlog veka.
EPS stiče sigurnost za narednih 50 godina
„Ovim investicijama EPS stiče sigurnost da u narednih 50 godina možemo da kažemo svim investitorima, domaćim i stranim kompanijama, da su dobrodošli u Srbiju i da imamo sigurnu proizvodnju električne energije. U budućnosti planiramo da budemo ozbiljni izvoznici električne energije. To je ono što u političkom, socijalnom i geopolitičkom smislu daje visok nivo sigurnosti zemlji kao što je Srbija“, istakao je tada Grčić, najavljujući da će u gradnji TE „Kolubara B“ učestvovati oko 1.000 ljudi, s tim što će maksimalno biti angažovane domaće kompanije, a potom će u njoj raditi oko 220 zaposlenih.
Ne gradi samo Srbija termoelektrane. I u Bosni i Hercegovini tamošnja elektroprivreda gradi još jednu — „Blok 7“ u Termoelektrani „Tuzla“. Naime, novi „Blok 7“ treba da osigura stabilno i pouzdano snabdevanje električnom energijom Federacije BiH, jer će zameniti postojeće dotrajale kapacitete (blokove 3, 4 i 5 u TE „Tuzla“) novim i pouzdanijim postrojenjem, obezbediti dugoročno snabdevanje toplotnom energijom okolnih gradova i kontinuitet proizvodnje uglja u rudnicima „Kreka“, „Banovići“ i „Đurđevik“.
Ali novu termoelektranu gradi i Nemačka, zemlja koja je najavila obustavljanje proizvodnje uglja u zemlji do 2038. godine. Nemački „Uniper“ gradi termoelektranu na ugalj „Dateln 4“, instalisane snage 1.052 MV, koja će koristiti uvozni ugalj. Projekat je vredan 1,5 milijardi evra, a uprkos najmodernijoj tehnologiji biće među 10 najvećih emitera ugljen dioksida u Nemačkoj, piše Bilten AERS-a.
Ova nemačka termoelektrana je, doduše, jedina koja se gradi u zapadnoevropskim zemljama, ali biće tri puta veća od TE „Kolubara B“. Očigledno je da Srbija i BiH nisu usamljene — i Nemačka svoju energetsku bezbednost, ipak, još zasniva na proizvodnji struje iz uglja.
Izvor; sputnik
