Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor, govoreći o gasovodu Tuski tok, za koji se kaže da je najveći infrastrukturni projekat u poslednje vreme, ocenio je da je “veliko pitanje da li će gas uopšte poteći tim gasovom”, jer je Srbija, kako naglašava, i dalje u sporu sa Energetskom zajednicom jer dozvoljava monopolsku poziciju Gaspromu i Srbijagasu. Ekonomista Goran Radosavljević misli da su prognoze predsednika Vučića da će se gasovod isplatiti za 10 godina, nerealne.
Teško je predvideti kada će potrošači gasa u Srbiji dobiti taj energent gasovodom Turski tok jer je mnogo nepoznanica o završetku njegove izgradnje u Bugarskoj, smatraju stručnjaci za energetiku. Ranije su zvaničnici Srbije najavljivali da će gasovod “proraditi” krajem protekle godine, a nedavno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić je dao novi rok: maj ili septembar ove godine. Ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić je, o deonici Turskog toka u Bugarskoj rekao da je bugarski premijer Bojko Borisov obećao da će Bugarska svojih 308 kilometara cevovoda završiti tokom maja.
“Bugarska je trenutno u sporu sa Gaspromom, pre nekoliko dana se žalila Evropskoj uniji zbog nepravde, jer kažu, plaća najskuplji gas. Da li će poteći gas Turskim tokom je veliko pitanje, kao što je bio slučaj s Južnim tokom. Ima nekoliko razloga, a na prvom mestu je nepoštovanje domaćeg ustava i preuzetih obaveza. Mi smo u sporu sa Energetskom zajednicom, čiji smo potpisnici, jer dozvoljavamo monopolsku poziciju Gaspromu i Srbijagasu, uprkos tome što smo još od 2007. godine bili u obavezi da razdvojimo transport i distribuciju gasa, a mi to stalno odlažemo”, rekao je Kapor u emisiji “N1 direktno”.
Kako je objasnio, to znači da onaj ko je vlasnik gasovoda ne može da prodaje gas.
“Kod nas je sve to u jednom, u ovom slučaju je to Gasprom, s bliskim vezama Dušana Bajatovića. I moram da kažem da je to država u državi, i da ni Vučić nije u mogućnosti da ga smeni”, naglasio je Kapor.
Kako je rekao, Agencija za energetiku Srbije tražila je izuzeće Gastransa, koji je zvanična kompanija koja izvodi radove, i EZ je izašla delimično u susret tom zahtevu.
“Jer je dozvolila da Gastrans i Srbijagas drži 70 odsto kapaciteta gasa koji bi prolazio kroz Turski tok. To nije bilo prihvaćeno od Gastransa, oni su tražili 90 procenata”, kaže Kapor i dodaje da je Srbija i pored toga, krenula u izgradnju Turskog toka.
Goran Radosavljević kaže da ne vidi da postoji neki zastoj u izgradnji Turskog toka. Zastoj je, navodi, bio tehničkog karaktera, jer se čekao odgovor suda.
“Bugarska vlada je prihvatila ponudu i ako sve bude išlo tom dinamikom, biće i većih pritisaka, ali do kraja godine bi Bugarska mogla veći deo Toka da izgradi…A biće građeno i sa naše strane”, smatra Radosavljević.
On, međutim, ostavlja mogućnost da će se javiti neki novi problemi.
Srpski zvaničnici kažu da je 400km cevi zavareno kod nas, kažu i da treba da se završe stanice i druge instalacije. Međutim, da li sve tako glatko ide?
“Mi se suočavamao s netransparentnošću informacija, a da verujemo zvaničnicima je previše naivno. Postoje dokazi da Turski tok teško da će biti završen, da postoje problemi s plaćanjem, i to ne zbog toga što ne postoje sredstva. Ovde je po meni pitanje ekonomsko, pre nego političko. Cilj EU i EZ je da povezuje države na ovom prostoru i EU zbog boljeg snabdevanja i nižih cena energenata. I u to ne treba da se sumnja. Osnovna ekonomska logika da je diversifikacija bolja, da je bolje imati više snabdevača nego jednog”, kaže Kapor.
Jer, kako je rekao, kao što Rusija treba EU, tako i EU treba Rusiji.
“Ruski budžet se puni preko prirodnih resursa i izvozu prema EU. Pod broj dva, Bugarska je uspela da smanji zavisnost od prirodnog gasa iz Rusije upravo tečnim gasom, to je projekat u Aleksandropulosu, u Grčkoj. I on čini 20 posto njenih potreba, i to je podiglo sigurnost snabdevanja Bugarske prirodnim gasom. Kod nas je drugačije, mi umesto da gradimo interkonekciju s Bugarskom, o čemu se priča godinama, mi to ne radimo”, kaže Kapor.
A naglašava i da je pitanje da li je Srbiji uopšte potreban prirodni gas, o tome se, kaže, ne priča uopšte.
Na pitanje da li će cena gasa koji će dolaziti Turskim tokom biti jeftinija, Radosavljevič kaže da na njegovu cenu utiče dosta faktora.
“Moramo da imamo u vidu da cena gasa iz Rusije ima dve komponente – cena gasa i cena transporta. Ako gledamo cenu gasa, ne vidim razlog da ona bude jeftinija, pregovaračka moć će biti veća kad postanemo deo EU i pregovaramo u paketu, ali sada nemamo tu moć. Što se tiče transporta, on će biti jeftiniji, ali ne znači da će gas za građane biti jeftiniji”, kaže Radosavljević.
Dodaje da će gasifikacija juga Srbije biti pozitivna stvar u svakom slučaju.
“Jer je jug energetska ‘crna rupa’, i to bi mogao da bude boljitak. A to da li je gas potreban Srbiji, u širem roku možda ne, ali u nekom kraćem roku jeste potreban. Jer ni mnoge druge zemlje se još nisu oslobodile gasa”, kazao je Radosavljević.
Ono što može bolje da se uradi, naglašava, jeste da se bolje pregovara.
Zaključani u prljavoj energiji
Kapor smatra da se stvara “veštačka zavisnost od prirodnog gasa”.
“Prvo, kada kažemo, biće jeftiniji gas, bitnije je pitanje da li je tržišni najopravdaniji način za građane. A tržište zavisi od politike države. Ja tvrdim da postoje dokazi da se stvara veštačka zavisnost od prirodnog gasa, to mogu da vam kažu i potrošači, neka kažu kolika je cena priključka. Mi duže od decenije odbijamo obaveze preuzete iz Energetske zajednice, da liberalizujemo tržište i da pomognemo ugroženima. To bi bila optimalna pollitika, ali se to ne radi”, kaže Kapor.
On kaže da će gas možda biti jeftiniji na kraći rok, ali da na duži svakako neće.
“Postoje drugi izbvori energije, iz vetra, sunca, to su trendovi u Evropi. Do 2050. EU se obavezala da prekine korišćenje prirodnog gasa…A mi ne samo da ne razmišljamo o tome, nego ulažemo u zastarelu infrastrukturu, recimo u TE Kostolac B, uzeli smo zajam kineski od 600 miliona evra i time zaključali sebe u prljavu energiju”, ocenio je Kapor.
Mnogima, kažu, nije ni jasno ko zapravo gradi gasovod.
“Meni je jasno zašto je odnos 51 prema 49 posto, zato što druga strana ima bolju pregovaračku moć. Mi smo jedina zemlja koja je pristala na takav dogovor. Da li je nepovoljno za nas – jeste. Jer smo mi prepustili sve ruskim firmama u ne tako davnoj prošlosti…Druga komponenta je što su pregovori o ceni gasa bili misterija. Vi kad otvorite sajtove u Rumuniji, možete da vidite kolika je cena po kojoj oni kupuju gas od Rusije i prodaju svojim građanima. Vi to u Srbiji nećete naći. Ja ne znam po kojoj ceni se kupuje, zašto toliko dugoročno, pošto cene variraju…”, izjavio je Radosavljević.
“Srbijagas – država u državi”
Kapor kaže da su mogli da se ispregovaraju bolji uslovi, ali da on to nije očekivao od vlasti.
“Mogli smo sa pregovarimo bolje uslove, ali nisam to očekivao od režima. Celu političku elitu smatram odgovornom za ovakvu situaciju. A sada smo u ovoj situaciji od 1991. kada je sve počelo Zakonom o NIS-u, čime je on iz društvenog prešao u državno vlasništvo i time je omogućeno rabljenje NIS-a i bogaćenja pojedinaca. To se nastavilo i sledećih godina. Petog oktobra 2000. je bila idealna prilika da se to promeni, međutim, znamo šta se desilo 6. oktobra, prilika je propuštena, sistem se nije promenio, isti igrači su ostali na svojim pozicijama”, rekao je Kapor.
On smatra da je moguće ugovore korigovati i sada, ali da nema političke volje.
“Čak smo i zbog Energetske zajednice u obavezi da to uradimo, ali nema volje, radi se protiv ulaska u EU, iako se ova vlast deklarativno zalaže za evrointegracije”, dodaje.
I možemo da se nadamo da će se to promeniti, ali za sada nismo sposobni, kaže Kapor.
Šta više, naglašava, iako je tema urgentna, deluje da je priča o Turskom toku zabranjena.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će se Turski tok isplatiti za 10 godina.
“To nije realno. Prvo, ne postoje trasparentni podaci, a politika EU je da čak smanji zavisnost od prirodnog gasa i pored izgradnje severnog toka 2”, kaže Kapor i dodaje da je vrlo moguće da gas Turskim tokom neće prolaziti u punom kapacitetu.
“Po Milanu Kovačeviću, 800 miliona evra košta 400 km Turskog toka kroz Srbiju. Ako je to tačno, mi po metru plaćamo 40 odsto više nego Bugarska. I to su zvanični podaci, jedino ako Kovačević ne kaže – ja sam se šalio…Turski tok će se najviše isplatiti onome ko kontroliše gas, a to je Gasprom sa Srbijagasom”, kaže Kapor.
I Radosavljević smatra da su prognoze o isplativosti nerealne.
“Teško da ćemo moći da kažemo kakva će biti isplativost u nedostatku podataka…Deset godina je prilično ambiciozno, a sa druge strane postavlja se pitanje kapaciteta, potrošnje…Teško da će se koristiti u punom kapacitetu, a onda je i manje prihoda od transporta”, kazao je Radosavljević.
Izvor; N 1
