U novoj organizacionoj celini za proizvodnju uglja biće vertikalno povezani proizvodnja, održavanje, planiranje, investicije, bezbednost na radu
Rudarski sektor u „Elektroprivredi Srbije“ osnovna je karika u realizaciji energetskog bilansa zemlje. Rudari nose i veliki teret odgovornosti za održivost funkcionisanja sistema, kaže u razgovoru za „EPS Energija“ Slobodan Mitrović, izvršni direktor za proizvodnju uglja.
Koji su to najveći izazovi pred rudarima u narednom periodu?
U protekloj godini bili smo suočeni sa nezapamćenim elementarnim nepogodama i poplavom koja je nanela najveće štete rudnicima uglja i znatno poremetila kontinuitet proizvodnje. Velikim angažovanjem svih zaposlenih uspeli smo da se izborimo i sa tim izazovom i možemo poslužiti kao primer u svetu. Očekuje nas završetak sanacije posledica poplava i normalizacija proizvodnje uglja na postojećim kopovima, kao i obezbeđivanje preduslova za otvaranje novih. Neophodno je u budućnosti akcenat staviti i na povećanje ekonomičnosti, produktivnosti i rentabilnosti rudarske proizvodnje kako bi se kvantitetom i kvalitetom odgovorilo na zahteve otvorenog tržišta električne energije, pre svega u regionu, uz poštovanje strogih mera zaštite životne sredine.
Na koji način je planirana integracija poslova proizvodnje uglja iz nekadašnjih PD u sada jedinstvenu funkciju na nivou EPS grupe?
Radi što efikasnijeg funkcionisanja u novoj organizacionoj celini za proizvodnju uglja biće vertikalno povezane delatnosti proizvodnje, održavanja, planiranja, investicija, bezbednosti na radu i zaštite životne sredine. Neće biti više od pet nivoa rukovođenja po svakoj od delatnosti. U prvoj fazi formiraće se nova struktura organizacije u koju će se preneti sve postojeće organizacione jedinice, a u drugoj fazi racionalizovaće se organizacione jedinice. Ovo je izuzetno zahtevan posao i neophodna je fazna realizacija. U fazi racionalizacije i povećanja produktivnosti procesa proizvodnje neophodno je optimizovati broj zaposlenih uz aktivno učešće sindikata.
Ima li EPS budućnost sa rudarskim sektorom u narednim decenijama i zašto?
Još postoji znatan nesklad između postojeće slike o uglju i aktuelnih performansi i potencijala uglja. Industrija uglja treba da pošalje poruku širokoj javnosti da ugalj može da obezbedi održivi most ka budućnosti, uz preduzete paralelne aktivnosti za povećanje efikasnosti, uvođenje savremenih tehnologija, kroz bolju organizaciju i unapređenje mera zaštite životne sredine. I pored svih izazova, ugalj će i dalje ostati osnovni bazni energent Srbije za proizvodnju električne energije. To je jedini način da Srbija sačuva dostignuti stepen energetske nezavisnosti. Povećana proizvodnja iz obnovljivih izvora u narednom periodu dobiće snažan podsticaj, ali će to zbog ograničenih resursa samo blago smanjiti visoku zastupljenost uglja kao baznog energenta. S druge strane, za srednje razvijene privrede, u koju spada i srpska, značajna je visoka zastupljenost proizvodnje električne energije iz uglja jer zapošljava veliki broj ljudi, kao i veliki broj malih preduzeća. Dugoročno, proizvodnja uglja zavisiće od naučnog i tehnološkog razvoja u energetici u svetu, te će Srbija deliti sudbinu zemalja u kojima je ugalj osnovni energent. Sreća što su to i najrazvijenije zemlje sveta, Kina i SAD, u kojima je najintenzivniji naučnotehnološki razvoj.
Da li je moguće povući paralele između „Kolubare“ i „Kostolca“, koliko su slični procesi, čeka li vas mnogo posla?
Od 1. jula ova nekadašnja PD imaju status ogranka. U drugom koraku predviđeno je da se sve funkcije u oba ogranka objedine, čime će biti veća racionalnost korišćenja postojećih potencijala i resursa. Cilj je da se uspešnija iskustva i procesi ubrzano prenose iz jednog rudarskog basena u drugi. Procesi su veoma slični, a razlikuju se samo u delovima uslovljenim prirodnim faktorima kao što su blizina reke i različiti geološki ležišni uslovi. Obim posla je izuzetno veliki i zahtevaće maksimalno angažovanje stručnjaka u oba rudarska basena.
Izvor; EPS Energija
