Mudra odluka ZEP-a bila je da se tada razvijaju termosektor i rudarstvo, ne samo u Kostolcu već i na Kosovu, Obrenovcu i Kolubari.
Termoelektrana „Kostolac A“ ove godine obeležava zaista vredan jubilej – 40 godina od početka gradnje i 35 godina od puštanja u rad bloka A2. Naime, gradnja je počela krajem februara 1975. godine, a blok A2, snage 210 megavata, pušten je u rad 15. avgusta 1980. godine. Bile su to godine prekretnice u razvoju Kostolca, ali i ne samo tadašnjeg IEK već i tadašnje Združene elektroprivrede.
Nakon početka burnih sedamdesetih godina i zahteva za liberalnom ekonomijom i društvenom nadgradnjom, nastupila je sveukupna reforma društva, a posebno privredna reforma započeta donošenjem čuvenog Zakona o udruženom radu. Tih godina nikada gori položaj nije imao ugljarski sektor i termosektor. Rudnici su se zatvarali širom Evrope, a takođe i termoelektrane. Bila je to era nuklearne energije i nafte i gasa. Mudra odluka ZEP-a bila je da se tada razvijaju termosektor i rudarstvo, ne samo u Kostolcu već i na Kosovu, Obrenovcu i Kolubari.
Termoelektrana „Kostolac 3“, kako se tada zvao ovaj blok, nastala je na temeljima TE „Veliki Kostolac“.
Projektovanje je obavio „Energoprojekt“ iz Beograda, a oprema je ugovorena u tadašnjem SSSR-u sa znatnim učešćem od 49 odsto domaće komponente, odnosno firmi iz tadašnje SFRJ. Ova elektrana je kondezacionog tipa sa protočnim hlađenjem u koji je ugrađen specijalni kotao projektovan za ugalj niske kalorične vrednosti sa potrošnjom od 320 tona na sat. Turbina je jednoosovinska trocilindrična. Sam generator je tipa TVV snage 210 megavata. Ovaj blok tehnološki je vezan za manji blok „TE KO A1“, ne samo po pitanju tehnološke podsticajne pare već i svih zajedničkih objekata pratećih tehnoloških celina, od HPV-a i dopreme uglja do odvodnih kanala tople vode.
Interesantno je da su opremu isporučili „LMZ Lenjingrad“ turbinu, generator „Elektrosila“ ,takođe iz Lenjingrada, kotao „Barkt“ iz Podolja, mlinove „Minel“ iz Beograda, elektrofiltersko postrojenje „TNM Zagreb“ i austrijski ŠPAM. Među isporučiocima opreme su još „TSN Maribor“ OOUR Mladenovac, „David Pajić“ Beograd, OOUR PRIM Kostolac. Građevinske radove obavljala su domaća preduzeća „Rad“ Berograd, „Stig“ Požarevac, „Dunav – Morava“ Požarevac, „Šamort“ Aranđelovac. Montažu su, takođe, radila domaća preduzeća „Minel“ Beograd, „Termika“ Ljubljana, MIN Niš, PRIM Kostolac, „Vatrosprem“ Beograd, „Goša“ Smederevska Palanka, „Antikor“ Beograd. Sami radovi na izgradnji centrale trajali su pet godina.
Kapitalni remont
Interesantno je da upravo u ovoj godini blok od 210 megavata ulazi u kapitalni remont, i to krajem avgusta, kada se i navršava jubilej – 35. godina od prve sinhronizacije ovog bloka na mrežu. I danas blokovi A1 i A2 spadaju u najpouzdanije u „Elektroprivredi Srbije“, a od sredine osamdesetih isporučuju paru i za daljinski sistem grejanja gradova Kostolca i Požarevca i naselja Drmno, Stari Kostolac, Klenovnik, a odskora i selo Petka. Krajem ove decenije oba bloka mogla bi da idu u revitalizaciju sa izgradnjom svih ekoloških sistema i da produže svoj radni vek još 20 godina.
Izvor: Kwh
