Bilo je potrebno uraditi geodetsko podvodno snimanje kopa, odlagališta i opreme, kao i geodetsko snimanje rečnih tokova, retenzija i akumulacija u zoni uticaja, analizu stabilnosti potopljenog kopa i unutrašnjeg odlagališta i, na kraju, hidrodinamički model ležišta
Kada je reč o uklanjanju posledica katastrofalne prošlogodišnje poplave na Površinskom kopu „Tamnava – Zapadno polje”, razmatrana su tri scenarija sanacije i revitalizacije rudarske opreme: minimalna ulaganja i minimalno vreme za dovođenje rudarskih mašina u funkcionalno stanje za rad, ulaganja koja bi eliminisala sve negativne efekte potapanja i ulaganja koja bi podrazumevala kompletnu revitalizaciju i modernizaciju rudarskih mašina. Ovo su podaci koje su u svom stručnom radu pod nazivom „Projekat sanacije poplavljenog površinskog kopa Tamnava – Zapadno polje”, koji je bio jedan od najzapaženijih na nedavno održanom 31. međunarodnom savetovanju „Energetika 2015”, predstavili dr Vladimir Pavlović iz Centra za površinsku eksploataciju i dr Dragan Ignjatović i dr Predrag Jovančić, profesori Rudarsko-geološkog fakulteta.
Uzimajući u obzir pre svega stručne aspekte, ali ne zanemarujući ni finansijske i druge strane ovog kapitalnog posla, čiji je značaj neosporan za srpski elektroenergetski sistem, autori rada su utvrdili strateške ciljeve i procenili stepen njihove realizacije.
Na početku analize profesori su podsetili na podatak da se u Kolubarskom basenu godišnje otkopa 30 miliona tona lignita. U termoelektranama u okviru EPS-a proizvede se više od 22 milijarde kilovat-časova godišnje, a od uglja iz „Kolubare” preko 17 milijardi kilovat-časova, odnosno oko 80 procenata. Ukupna proizvodnja u 2013. godini iznosila je 30,7 miliona tona uglja i 69,3 miliona kubnih metara jalovine. Na eksploataciji je angažovano 17 rotornih bagera, jedan bager vedričar, 21 bager dreglajn, 15 odlagača i samohodnih transportera i 83 pogonske stanice.
Kop „Tamnava – Zapadno polje” najveći je proizvođač uglja u „Kolubari”. U 2013. godini na ovom kopu proizvedeno je 14,6 miliona tona uglja, što je 47 procenata proizvodnje. U skladu sa datom proizvodnjom, i ne samo u 2013. godini, kop „Tamnava – Zapadno polje” ključan je za proizvodnju električne energije i ukupnu energetsku stabilnost države.
Nakon što je u maju 2014. godine, zajedno sa manjim kopom „Veliki Crljeni”, pogođen katastrofalnim poplavama, utvrđeno je da je za ponovno postizanje projektovanih kapaciteta neophodna realizacija efikasnog Plana sanacije. Za ovaj posao je Ministarstvo rudarstva i energetike već početkom juna zadužilo stručni tim.
Autori rada navode da je, zahvaljujući usklađenim akcijama resornog ministarstva, „Elektroprivrede Srbije” i RB „Kolubara” i efikasnom sprovođenju odvodnjavanja i sanacije potpoljene rudarske opreme, na kopu „Veliki Crljeni” prozvodnja pokrenuta već početkom avgusta. Brza sanacija ovog kopa u direktnoj je vezi sa njegovom veličinom i anagažovanom opremom u procesu proizvodnje. Međutim, kada je reč o kopu „Tamnava – Zapadno polje”, s obzirom na njegovu veličinu, složene ležišne uslove i obim angažovane opreme, sanacija je znatno veći poduhvat, kako sa stručnog tako i sa aspekta vremena potrebnog za realizaciju i neophodnih finansijskih sredstava.
Profesori konstatuju da se realizacija projekta sanacije zasniva na prethodno sprovedenim analizama, kao što su geometrija potopljenog kopa, unutrašnjeg odlagališta i položaja opreme pod vodom, stabilnost kopa u funkciji dinamike odvodnjavanja, stabilnost kopa u funkciji dinamike nastavka eksploatacije, stanje rečnih tokova, retenzija i akumulacija u zoni uticaja na kop, rizika nastavka eksploatacije.
Prema njihovom mišljenju, strateški ciljevi projekta su definisanje optimalnog plana sanacije u funkciji pouzdanosti rada opreme i stabilnosti kopa, dinamike odvodnjavanja u funkciji stabilnosti radnih i završnih kosina, unutrašnjeg odlagališta i opreme, dinamike zaštite od površinskih voda, dinamike, tehnologije i opreme za eksploataciju na potopljenom kopu.
S obzirom na to da je kop bio u potpunosti poplavljen, za pouzdaniju analizu bilo je potrebno uraditi geodetsko podvodno snimanje kopa, odlagališta i opreme, kao i geodetsko snimanje rečnih tokova, retenzija i akumulacija u zoni uticaja, analizu stabilnosti potopljenog kopa i unutrašnjeg odlagališta i na kraju hidrodinamički model ležišta.
Kada je urađena SWOT analiza (analiza kritičnih faktora koji imaju najveći uticaj na realizaciju), utvrđeno je da „pretnje” iz spoljnog okruženja predstavljaju klimatske promene za vreme sanacije, uticaj na životnu sredinu i finansijska sredstva. Jake tačke projekta bile su nastavak bezbedne, pouzdane i efikasne proizvodnje i definisan i upravljiv sistem sanacije.
Za realizaciju strateških ciljeva definisan je niz mera. Kao podloga za sve potencijalne projekte na sanaciji, urađena su detaljna geodetska snimanja i izrada geodetskih podloga dela površinskog kopa pod vodom, dela kopa koji nije bio pod vodom sa odlagalištem, kao i stanja površinskih voda u zoni uticaja na kop.
U procesu nabavki pumpi bilo je potrebno voditi računa o bitno drugačijoj visini ispumpavanja na početku i na kraju poduhvata, izabrati mesto ispumpavanja i trasu cevovoda, prečnika i materijala za cevi. Jedna od hitnih mera bila je izrada programa rekonstrukcije korita reka Kolubara, Peštan i Lukavica i brane Kladnica. Kao jedna od hitnih mera usvojen je i program sanacije potopljene opreme, s obzirom na to da je bilo potopljeno šest sistema koji su otkopavali otkrivku i ugalj, četiri bagera dreglajna, jedan buldožer, sedam cevopologača, šest hidrauličnih bagera i dve dizalice. Izneta je procena da vrednost potopljene opreme, ako bi bila nabavljana u ovom trenutku, iznosi oko 250 miliona evra.
– Postavljeni strateški ciljevi u velikoj meri su realizovani u zadatim rokovima, sa manjim odstupanjima u realizaciji investicija, uz poštovanje pravila struke i najbolje svetske prakse i maksimalno uvažavanje pouzdanosti rada kopova i mera zaštite životne sredine – konstatovano je na kraju analize.
Simulacija pražnjenja
Napravljen je program hidrodinamičke simulacije efekata pražnjenja akumulacije. Efekti pražnjenja kopa na stanje podzemnih voda analizirani su na svakih deset metara obaranja nivoa vode u kopu. Po dostizanju visina radnih etaža, u proračune su uključeni drenažni bunari u kopu. Efekti pražnjenja kopa na stanje geomehaničke stabilnosti kopa analizirani su na svakih pet do deset metara obaranja nivoa vode. Programom za ispumpavanje vode obezbeđena je pouzdanost, a tako je određena dinamika ispumpavanja koja je u obzir uzela realne tehničke mogućnosti, stabilnost kosina i okolnog terena.
Izvor; Kwh
