Naftna industrija Srbije državi plaća rudnu rentu u iznosu od 3 odsto, što je iznos koji je jedan od najnižih u Evropi. Iako zakon propisuje da se naknada za korišćenje rudnog bogatstva obračunava u iznosu od 7 odsto, NIS je još u povlašćenom položaju.
Zbog toga najviše trpe lokalne samouprave, koje su zbog malog priliva novca praktično dovedene u poziciju da svoj budžet koriste samo za sanaciju štete pričinjene eksploatacijom.
Žitelji Mokrina već godinama se žale na buku, zagađenje i štetu koju im pričinjavaju radovi na naftnim bušotinama u selu. Nekima su zbog toga popucale i kuće, za šta nikad nisu dobili naknadu.
„Vibracije su bile, prozori su se tresli, negde mi je i pukao zid, i nisi nekad mogao ni spavati od buke“, kaže meštanka Zorica Rajić.
Skoro 50 odsto nafte u Srbiji crpi se na teritoriji opštine Kikinda, koja sa svojih 850 bušotina na pojedinim mestima podseća na Teksas. Ova opština je, zajedno sa Srbobranom i Kanjižom, tražila od Ministarstva energetike da, dok zakon ne počne da se primenjuje, prihoduje ceo iznos uplaćene rudne rente, a ne samo 40 odsto koliko im sada pripada. Odgovor nisu dobili.
„Mi se ovde sada bavimo samo sanacijom, a čak ni tu sanaciju ne uspevamo da obavimo adekvatno, a da ne pričamo o unapređenju života u lokalnoj zajednici“, objašnjava većnik Miodrag Bulajić.
Iako zakon donet 2011. godine propisuje rudnu rentu u iznosu od 7 odsto, NIS je u povlašćenom položaju, jer im je to garantovano Energetskim sporazumom između Srbije i Rusije. Ipak, sporazum je podrazumevao i gradnju Južnog toka, koja je propala, ali privilegije su ostale.
Iz Ministarstva energetke nismo dobili odgovor da li će rudna renta biti povećana, dok u pokrajinskom sekretarijatu za energetiku kažu da je krajnje vreme da zakon počne da se primenjuje na NIS.
Izvor; N1
