Ukoliko Grčka, i pored pritisaka SAD i Brisela, ne odustane od gradnje tog gasovoda, naša zemlja ne bi samo imala dovoljno gasa već bi i zarađivala više, jer je ta cev duža od nesuđenog „Južnog toka“.
Grčka favorizuje projekat „Turski tok“, kako bi postala gasno čvorište jugoistočne Evrope – ocenjuje Marko Đuli, analitičar iz Centra za evropsku politiku Brisela, posle ovonedeljne posete grčkog ministra energetike Panagiotisa Lafazanisa svom ruskom kolegi Aleksandru Novaku u Moskvi.
To je potvrdio i grčki ministar Lafazanis, izjavivši da je Grčka veoma zainteresovana da rusko-turski gasovod prođe kroz njenu teritoriju. To nije bio slučaj s „Južnim tokom“. Pod pritiskom Brisela i Amerike da smanji zavisnost od ruskog gasa, Grčka je svojevremeno morala da odbije da učestvuje u gradnji ovog ruskog gasovoda.
Grčki ministar se sastao i sa šefom „Gasproma“ Aleksejem Milerom, te su razgovarali o mogućnosti da se snize cene ruskog gasa na nivou drugih evropskih država, budući da je ruski gas za Grčku među najskupljim.
Najave da će grčki premijer Aleksis Cipras već osmog aprila posetiti Moskvu i ponovo otvoriti pitanje gradnje „Turskog toka” do Grčke većina stranih analitičara ocenjuje kao ozbiljnu nameru Atine da postane važan elemenat tog projekta.
Tako bi imala odličnu zaradu od tranzita gasa, što joj je u trenutku velikih dugova i ekonomske krize veoma potrebno.
Ingmar Oldberg, ekspert iz Švedskog instituta za međunarodne odnose, upozorava da bi, u zavisnosti od ishoda pregovora o finansijskoj pomoći EU ovoj zemlji, Grčka mogla da iskoristi sastanke sa ruskim liderima da dobije još više povlastica od EU.
Rusija će, s druge strane, pokazati svoju snagu protiv EU i sankcija koje su im nametnute.
– Ukoliko Grci s novim političkim vođom daju zeleno svetlo za prelazak „Turskog toka“ preko njihove teritorije, Srbija bi imala veliku korist – kaže Vojislav Vuletić, presednik Udruženja za gas Srbije.
– Turski gasovod bi prolazio kroz Srbiju u dužini od 650 kilometara. Ulaskom kod Zaječara, trasa za „Južni tok“ bila je oko 430 kilometara. To znači da bi naša zemlja za razliku od 220 kilometara više naplaćivala tranzitnu taksu. Važno je da kapacitet turskog gasovoda bude 63 milijarde kubika, kao i kod nesuđenog „južnog toka“ – objašnjava Vuletić.
Upitan da li očekuje da će EU praviti probleme Grčkoj oko transporta ruskog gasa, Vuletić kaže da tu nema sumnje, da će biti pritisaka, kao i kod „Južnog toka“.
– EU će na kraju ipak shvatiti da joj je neophodan ruski gas i moraće da se složi s gradnjom turskog gasovoda preko zemlje koja je njena članica – uveren je Vuletić.
O tome da Grčka nije bila predviđena u projektu „Južni tok“, iako je ovaj gasovod jednom trećinom kapaciteta trebalo da pređe preko njene teritorije, Vuletić kaže da turski gasovod pruža veće šanse Grčkoj. Ova zemlja će tako postati čvorište gasa, što je trebalo da bude Srbija s „Južnim tokom“. Vuletić zaključuje da je malo onih koji bi takvu šansu propustili.
Izvor; Blic
