Novim zakonom o geološkom istraživanju i rudarstvu država pokušava da oživi tu granu i pokrene privredu zemlje. Iako brojne strane kompanije tragaju za rudama i mineralima u Srbiji, prihod u budžetu je minimalan.
Više rudnika U Srbiji zatvoreno je posle privatizacije. Vlada sada traži način da u njima ponovo pokrene proizvodnju jer su, kažu, perspektivni. Prema nezvaničnim podacima, neiskorišćeno istraženo rudno bogastvo procenjuje se na oko 260 milijardi dolara.
Prema novom zakonu o geološkim istraživanjima i rudarstvu, koji je u pripremi, vlasnici će morati da plaćaju naknadu. Dug po osnovu rudne rente dostigao je čak 4,5 milijardi dinara.
Ministar rudarstva Milan Bačević objašnjava da duguju kompanije koje su kupile aktivne rudnike koji sada ne rade. Značajne iznose, međutim, duguju i aktivni rudnici, ali se, kaže, u njima ipak radi.
To će biti značajan prihod za budžet. Poređenja radi, sa 4,3 milijarde dinara Vlada sada godišnje subvencioniše Javno preduzeće „Resavica“.
Država sada po tom osnovu prihoduje oko 3,7 milijardi dinara, a samo u narednih nekoliko godina taj iznos mogao bi da bude 10 puta veći.
Stotinak kompanija traga za raznim rudama i mineralima u Srbiji. Samo nalazišta zlata stranci istražuju čak na 50 lokacija, a litijum na 22 lokacije.
Novi zakon trebalo bi da omogući ulagačima povoljnije uslove. Već od jeseni naknada za geološka istraživanja biće tri puta niža, umesto 2.000 evra, 700 evra po hektaru.
Sniženje bankarskih garancija
Plan je da se smanje i bankarske garancije. Sada su 30 odsto od vrednosti posla, što je izuzetno skupo i odvlači potecijalne investitore.
„Želimo da ih motivišemo sa sniženjem bankarskih garancija koje neće prelaziti tri procenta. Ali mi kao država moramo biti sigurni da neće ostaviti deponije iskorišćenog materijala kada se završi eksploatacija“, kaže ministar Bačević.
Ipak, u Vladi najviše računaju da rudarstvo pokrene zapošljavanje rudara, ali i stručnjaka. Zahteve te grane prati i program školovanja na Rudasko-geološkom fakultetu, čiji kadar brzo nalazi posao.
Dekan Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Ivan Obradović kaže da postoji veće interesovanje od broja mesta prilikom upisa.
„Interesovanje za studiranje na Rudarsko-geološkom fakultetu su prepoznali neki mladi ljudi kao nešto što im pruža perspektivu“, objašnjava Obradović.
U toj oblasti država želi strateško patnerstvo sa kompanijama, kako bi investitori posle istraživanja, otvorili rudnike i fabrike za preradu u Srbiji, a ne da sirovine izvoze i prerađuju u drugim zemljama.
Izvor RTS
