„Elektroprivreda Srbije” naručila je izradu idejnog projekta sa studijom opravdanosti za malu hidroelektranu „Parmenac” sa zadatkom da se, na temelju dosadašnjih istražnih radova i mišljenja nadležnih stručnjaka, konačno odrede odlike svih objekata elektrane. Geodetsko snimanje je već obavljeno, a izrada idejnog projekta poverena je Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi” iz Beograda.
Istovremeno sa tehničkom dokumentacijom, za potrebe buduće elektrane radi se i plansko-urbanistička dokumentacija, odnosno urbanistički projekat. Inače, generalni projekat urađen je 2011. takođe u Institutu „Jaroslav Černi” u Beogradu i njime su određeni mesto podizanja i osnovne vrednosti elektrane.
Brana „Parmenac” sa akumulacijom na Zapadnoj Moravi, pet kilometara uzvodno od Čačka, podignuta je 1957. godine za potrebe sistema za navodnjavanje. Služila je kao kompenzacioni bazen HE „Međuvršje”, dok se danas koristi i kao rezervni izvor za vodosnabdevanje Čačka. Akumulacija HE „Međuvršje” praktično je zasuta tako da ta elektrana radi uglavnom protočno. Zato otpada potreba za kompenzacijom koju bi akumulacija „Parmenac”, zbog svoje zasutosti, teško mogla i da ispunjava.
Hidroelektrana „Parmenac” biće protočna elektrana pribranskog tipa. Prilikom lociranja mašinske zgrade razmatrane su dve varijante. Prva lokacija, koja je i odabrana kao povoljnija, zamišljena je neposredno sa leve strane preliva sa ustavama, odmah pored betonske građevine vodozahvata za sistem navodnjavanja. Druga je takođe na levoj obali, malo nizvodno od prelivne pregrade.
Ukupna snaga MHE „Parmenac” biće 1,78 megavata sa dva agregata, a godišnja proizvodnja 7,8 gigavata. Prosečan protok na prelivu procenjen je na 33 kubika u sekundi. Predviđen je potpuno automatizovani rad elektrane, bez stalnog prisustva pogonskog osoblja, a komanda za nadzor i upravljanje biće opremljena u okviru pristupnog prostora. Tekuće održavanje obavljaće se povremenim obilascima.
Izračunata su dva roka za isplativost elektrane u Parmencu, jedan je 23, drugi 18 godina.
– Razlika je u tome što kraći rok podrazumeva takozvani rad po CDM-u, odnosno uz subvencionisanu cenu ove energije, jer potiče iz obnovljivog izvora koji ne zagađuje okolinu – kaže za „Politiku” mašinski inženjer Ljubinko Filipović, koji je tri decenije radio u čačanskoj „Elektromoravi”.
Ovo preduzeće, inače, gazduje uzvodnim elektranama, u Ovčar Banji i Međuvršju.
Generalnim projektom za male elektrane na postojećim akumulacijama predviđeno je da „Parmenac” košta 5,1 miliona evra.
„Elektroprivreda Srbije” je Programom ostvarivanja strategije razvoja energetike do 2015. godine odredila osam najperspektivnijih projekata za podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Izgradnja bi se finansirala iz sopstvenih sredstava i delom iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj.
Pored „Parmenca”, odabrane su i akumulacije „Ćelije” na Rasini (elektrana će koštati 3,2 miliona evra), „Bovan” na Moravici kod Sokobanje (2,5), „Barje” na Veternici kod Leskovca (2,6), „Vrutci” na Đetinji 13 km uzvodno od Užica (3,1), „Ribnica” na Crnom Rzavu u opštini Čajetina (0,5) „Selova” na Toplici 18 km od Kuršumlije (3,1) i „Rovni” na Jablanici 15 km od Valjeva (1,6 miliona evra).
Izvor Politika
