Za deset godina, ako se nađe 228 miliona evra za neophodne investicije u infrastukturu i tehnologiju, Beograd će sakupljati 100 posto komunalnog smeća. Imaće bar dva reciklažna dvorišta i postrojenja za tretman svih vrsta otpada sem industrijskog i farmaceutskog, uključujući i pogon za proizvodnju energije iz kućnog đubreta. Prestonička domaćinstva će, navode projekcije, u narednih 20 godina odbacivati oko 725.000 tona otpadaka godišnje i planira se da četvrtina te mase bude upotrebljena za proizvodnju energije, rečeno je na međunarodnom „Miteko” forumu o otpadu, energetici i zelenoj ekonomiji, koji je juče završen.
– Od komunalnog otpada mogli bismo da dobijamo 10 megavata toplotne energije godišnje, kao i 80 do 90 megavata grejne energije. Za toliku količinu energije bismo morali da potrošimo oko 60.000 tona nafte, što izaziva veliko zagađenje okoline – rekao je Filip Abramović, iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine.
Zbog ogromne potrošnje klasičnih goriva, čiji su izvori sve prazniji, i antiekoloških posledica njihove upotrebe, konvencionalna energetika je postala neodrživa. Perspektiva je u pretvaranju kućnog smeća, koje preti da nas zaguši i potruje, u izvor obnovljive energije.
– Komunalni otpad možemo da spaljujemo kao energente u postojećim termoelektranama. U njima bismo dobijali osamnaest megadžula po kilogramu otpada, što je osetno više nego što imamo od lignita. Upotreba termoelektrana u te svrhe, međutim, pred nas postavlja logistički problem – kako transportovati otpad do postrojenja – kazao je profesor dr Nikola Rajaković, sa Elektrotehničkog fakulteta.
Nevolja sa termoelektranama je što ove naše, čak i one koje su obnovljene, već sada ispuštaju u vazduh i atmosferu više ugljen-dioksida nego što je prihvatljivo. Kada bi se u njima spaljivao komunalni otpad, emisija tog jedinjenja, štetnog po životnu sredinu, bila bi i veća, rečeno je u raspravi na forumu. To je još jedan razlog zbog kojeg je preporučljivija varijanta, kakvu predviđa i lokalni plan upravljanja otpadom za Beograd, da se na deponiji izgradi specijalno postrojenje za preradu komunalnog otpada u energiju.
– U takvim pogonima je, kako pokazuju svetska iskustva, stepen iskorišćenja otpada u procesu proizvodnje energije dvostruko bolji nego u termoelektranama. Tu bismo mogli dobijati 0,1 teravat godišnje, što nije impresivno, jer celoj Srbiji je potrebno četrdeset teravata. Svetu je neophodno čitavih 17.000 teravata i to je strahovito velika količina, iz koje se vidi kakav udar na životnu sredinu predstavlja proizvodnja energije. Kakav god metod da primenimo, koristili fosilna goriva ili obnovljive izvore, proizvodnja energije uvek zagađuje i možemo samo da minimiziramo loše efekte – napomenuo je profesor Rajaković.
Specijalno postrojenje za preradu komunalnog otpada, koliko god ekološki bezbednije od upotrebe termoelektrana u tu svrhu, ima i još neke loše strane. Njegova izgradnja u Beogradu verovatno bi koštala između 130 i 150 miliona evra. U ostatku Srbije nije izvesno ni da bi uopšte moglo biti podignuto pošto van prestonice, u manjim gradovima, s obzirom na manje količine smeća i velike rupe u mreži sakupljanja, ne može da se računa na to da bi pogon imao dovoljno energenata za neprekidan rad.
Ni Beograd, međutim, upravo zbog toga što je veliki grad, pa i mnogo više urbanizovan, nije idealan teren za investicije u izvore obnovljive energije.
– Kada ulagači dođu u Urbanistički zavod Beograda, moramo da priznamo da ne možemo da im ponudimo ni lokacije ni infrastukturne uslove. Na primer, jedan investitor bio je zainteresovan za izgradnju vetrogeneratora, kojima je, pre svega, neophodno mesto gde vetar kontinuirano ima dovoljnu snagu. Ideja je bila da postavi probno postrojenje na Lešću, gde se procenjuje da je vetar pogodan. Ali, na tom mestu nema potrebne infrastrukture – objasnila je Žaklina Gligorijević, direktorka zavoda.
Izvor politika.rs
