Iako potencijal za proizvodnju električne energije iz vetra u Srbiji iznosi pet odsto i manji je od onog iz biomase, solarne energije, hidropotencijala i geotermalne energije, ipak postoje i uslovi da vetroparkovi koji su u planu, ako se izgrade, ostvare dobre rezultate. Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu ističe da postoje zemlje koje poseduju veći potencijal vetra od Srbije ali da se i u našoj zemlji mogu naći zgodne lokacije za izgradnju vetroparkova. – Kada to kažem prvenstveno mislim na teritoriju južnog Banata i istočne Srbije. Ispitivanja su pokazala da se u tim delovima mogu izgraditi produktivni vetroparkovi. Tako da bi odgovor na pitanje da li je Srbija pogodna za izgradnju tog tipa obnovljivih izvora energije bio potvrdan. Naravno, ne treba biti ni nerealan i ignorisati činjenicu da naša zemlja, kada je o potencijalu vetra reč, nije među vodećim odnosno najatraktivnijim – naglašava Rajaković. On dodaje da su kada je reč o zaštiti životne sredine ispoštovani svi evropski standardi kako vetroparkovi na bilo koji način ne bi ugrozili okolinu u kojoj se podižu. – Sam Zakon o energetici u čijoj izradi sam učestvovao ne bavi se tom konktetnom tematikom ali donosi određeni okvir koji propisuje šta na tom polju treba učiniti kako bi se zaštitila životna sredina. U tom smislu je donesen niz zakonskih rešenja iz resora Ministarstva zaštite životne sredine koje garantuju da vetroparkovi neće da naude čovekovoj okolini. Dakle, vodi se računa o pticama i njihovoj zaštiti, traži se ispunjavanje standarda u vezi propisane buke i poštovanje drugih paramentara čija primena štiti životu sredinu – objašnjava naš sagovornik.
Da je izgradnja vetroparkova u Srbiji ispaltiv posao smatra i Maja Turković, portparol Srpske asocijacije za energiju vetra SEWEA i direktor vetroparka Plandište, u vlasništvu kompanije Energovind. – Da u Srbiji ne postoje uslovi za izgradjnu vetroparkova ne bi bilo ni investitora zainteresovanih za takve projekte. Zainteresovanost investitora postoji, što jasno ukazuje da je Srbija pogodno tle za izgradnju te vrste obnovljivih izvora energije . Iako naš vetar ne spada u prvu kategoriju vetrova to ne znači da je neupotrebljiv. U Srbiji postoje i lokacije i uslovi za izgradnju vetroparkova. Takođe, postoji i adekvatna oprema, odnosno turbine za proizvodnju vetra na velikim visinama za šta postoje uslovi u Srbiji. Ono što su prednosti vetra na ovim podnebljima je da je konstantan i nema turbulencija – objašnjava naša sagovornica. Ona ističe da su investitori u vetroparkove u Srbiji dužni da poštuju visoke standarde zaštite životne sredine. – Na to nas obavezuje kako srpsko zakonodavstvo tako i uslovi koje zahtevaju banke koje kreditiraju izgradnju vetroparkova. EBRD se veoma strogo podržava tih standarda i nemoguće je dobiti sredstva a ne ispoštovati ih. U tom smislu investitori su dužni da urade ispitivanja da li izgradnja vetroparka može da utiče na staništa ptica i slepih miševa. Takodjee mora da se vodi računa da vetroparkovi budu izgradjeni na odstojanju od stambenih naselja, puteva, trafostanica i drugih objekata. Mora se voditi računa da nema buke koja bi ugrožavala stanovništvo. Investitori zainteresovani za izgradnju vetroparkova u Srbiji su stoga i dužni ali i voljni da ispoštuju sve tražene kriterijume – zaključuje Maja Turković.
Izvor danas.rs
