Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSpecijaliSrbija: Značaj energetskih...

Srbija: Značaj energetskih projekata za državu

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Ostvarivanje enrgetskog potencijala za svaku državu znači stvaranje novih vrednosti – nove investicije, radna mesta, veći prihodi u državnoj kasi, smanjenje zaduženosti, povećanje energetske sigurnosti, smanjenje siromaštva– samo su neke od blagodeti na koje se može računati nakon realizacije velikih infrastrukturnih energetskih projekata, prenosi sajt serbia-energy.eu

U 21.veku, na osnovu koncepta BAT – najbolje dostupne tehnologije –uticajienergetskih postrojenja na životnu sredinu mogu biti svedeni na minimum. Samim tim, nema mnogo mesta za opstrukciju energetskih projekata i osporavanja potencijala zemlje, pod izgovorom očuvanja životne sredine.

Energetska i klimatska politika koja se vodi u okvirima EU, i kojoj se Srbija prilagođava u okviru Energetske zajednice, omogućila nam je da bolje procenimo i vrednujemo potencijal obnovljivih izvora energije – vode, sunca, vetra. Pokazalo se da Srbija u značajnoj meri koristi obnovljive izvore ali i da postoji veliki neiskorišćeni potencijal koji bi se mogao pretvoriti u toplotnu i električnu energiju, koja će imati tržišnu vrednost. Tendencija je da će ta vrednost vremenom rasti, kako se cena električne energije u regionu bude izjednačavala sa ekonomskom cenom i prestajala da bude socijalna kategorija.

S obzirom da Srbija ne može računati na otkriće značajnijih izvora prirodnog gasa ili nafte, poput zemalja regiona koje imaju izlaz na more i koje velike nade polažu upravo u razvoj ovih potencijala, preostaje jedino mogućnost da se postojeći i dostupni resursi – pre svega ugalj i obnovljivi izvori, uključujući hidrokapacitete – iskoristena što efikasniji i racionalniji način.

U sektoru energetike neophodno je dugoročno planiranje, jer su investicije zahtevne, kako vremenski tako i finansijski. Neusvajanje strateškog dokumenta, (Strategija razvoja energetike)i spore reformi energetskih kompanija (EPS i Srbijagas) koče ulaganja pa je veliki broj projekata na čekanju.Jedanod najznačajnijih je gasna interkonekcija Sofija – Dimitrovgrad – Niš, za koji je završena projektna dokumentacija a EU je ovaj projekat proglasila prioritetnim u pogledu diversifikacije snabdevanja gasom.

Projekati u sektoru obnovljivih izvora, kao što su desetine malih hidroelektrana, za koje je lokacija dodeljena 2013. godine, suočavajuse problemom ozbljnog kašnjenja. Slična situacija je i kada su u pitanju energija vetra – i pored 14 izdatih dozvola za vetroparkove, koji bi mogli da proizvedu 1.300 MW energije, Srbija je i dalje nema ni jedan vetropark.

Ohrabrujući signali dolaze u pogledu razvoja prekograničnih kapacitetaza prenos električne energije, kao što je 400 kV interkonekcija Srbija – Bosna i Hercegovina -Crna Gora, koja će zajedno sa planiranim podmorskim kablom Crna Gora – Italija, činiti deo budućeg koridora između centralne Srbije i Italije. ENTSO-E (Evropska mreža operatora transmisionog sistema) na listu prioritetnih projekata uvrstila je nekoliko srpskih projekata, među kojima su dupla OHL linija Sofija Zapad – Niš 2 i dupliranje postojeće 400 kV interkonekcije Đerdap – Portiele de Fier (Rumunija).

Jedan od najznačajnijih energetskih projekta u Srbiji je izgradnja bloka B3 termoelektrane Kostolac. Kredit za izgradnju postrojenja trebao bi biti aktiviran krajem jula, nakon čega će započeti realizacija projekta. Termoelektrana Kostolac B3 imaće kapacitet 350 MW a vrednost projekta, koji uključuje i povećanje kapaciteta kopa Drmno, iznosi 715 miliona evra i finansira se kreditom kineske Exim banke. Ovo će biti prva velika elektrana izgrađena posle više od 20 godina.

Svedoci smo da se u čitavom regionu realizuje ili planira veliki broj energetskih projekata, koji imaju dva cilja: jedan je povećanje energetske bezbednosti, dok drugi, još ambiciozniji, predviđa transformacija nekoliko država koje su tradicionalni uvoznici energije, u neto izvoznike. Nije teško pogoditi ko će na budućem energetskom tržištu regiona biti u boljoj poziciji – države koje su dugoročno planirale i ulagale u energetiku, ili države, koje su pod pritiskom finansijskih, adminsitrativnih, političkih, pravnih i drugih problema, odlagale neophodne investicije.

Osnivanje berzi energije širom regiona, povezivanje tržišta, realizacija prekograničnih interkonekcija, stvaraju preduslove da proizvedena energija u svakom trenutku može naći put do krajnjeg kupca, odnosno ostvariti tržišnu vrednost.

Srbija je, i pored zaostatka u realizaciji nekoliko ključnih projekata, i dalje par koraka ispred zemalja regiona koje na sve načine teže da pokriju svoje deficite (Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, Albanija), kako bi se u budućnosti manje oslanjale na uvoz. Tu početnu prednost treba iskoristiti, uz širok društveni konsenzus oko neophodnosti dugoročnog planiranja i investiranja u energetiku, prenosi sajt serbia-energy.eu

Izvor; Serbia Energy

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Region JIE: Rumunija razmatra da gradi novu HE na Dunavu zajedno sa Srbijom

Izgradnju hidroelektrane (HE) Đerdap 3 Vlada Srbije proglasila je projektom od posebnog značaja, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije (MRE). Kako MRE navodi u objavi 20. maja, taj strateški objekat na reci Dunav radi se u koordinaciji sa Rumunijom...

Slovenija se i dalje oslanja na ruski gas

Evropska komisija je pre nekoliko dana saopštila da se Slovenija i dalje oslanja na ruski gas koji se uvozi preko Austrije, prenosi Seebiz. „Slovenija je preduzela mere za jačanje alternativnih snabdevanja prirodnim gasom, ali se u stvarnosti i dalje oslanja...

Srbija: EPS uzima zajam od 100 miliona evra za dekarbonizaciju

Na poslovnom forumu u Trstu pod nazivom „Zelena tranzicija: nove mogućnosti za bilateralnu saradnju“ najavljeno je potpisivanje pet sporazuma između italijanske i srpske strane. Prema saznanjima italijanskih medija, jedna od glavnih razvojnih banaka u zemlji CDP odobriće Elektroprivredi Srbije...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!