Ostvarivanje enrgetskog potencijala za svaku državu znači stvaranje novih vrednosti – nove investicije, radna mesta, veći prihodi u državnoj kasi, smanjenje zaduženosti, povećanje energetske sigurnosti, smanjenje siromaštva– samo su neke od blagodeti na koje se može računati nakon realizacije velikih infrastrukturnih energetskih projekata, prenosi sajt serbia-energy.eu
U 21.veku, na osnovu koncepta BAT – najbolje dostupne tehnologije –uticajienergetskih postrojenja na životnu sredinu mogu biti svedeni na minimum. Samim tim, nema mnogo mesta za opstrukciju energetskih projekata i osporavanja potencijala zemlje, pod izgovorom očuvanja životne sredine.
Energetska i klimatska politika koja se vodi u okvirima EU, i kojoj se Srbija prilagođava u okviru Energetske zajednice, omogućila nam je da bolje procenimo i vrednujemo potencijal obnovljivih izvora energije – vode, sunca, vetra. Pokazalo se da Srbija u značajnoj meri koristi obnovljive izvore ali i da postoji veliki neiskorišćeni potencijal koji bi se mogao pretvoriti u toplotnu i električnu energiju, koja će imati tržišnu vrednost. Tendencija je da će ta vrednost vremenom rasti, kako se cena električne energije u regionu bude izjednačavala sa ekonomskom cenom i prestajala da bude socijalna kategorija.
S obzirom da Srbija ne može računati na otkriće značajnijih izvora prirodnog gasa ili nafte, poput zemalja regiona koje imaju izlaz na more i koje velike nade polažu upravo u razvoj ovih potencijala, preostaje jedino mogućnost da se postojeći i dostupni resursi – pre svega ugalj i obnovljivi izvori, uključujući hidrokapacitete – iskoristena što efikasniji i racionalniji način.
U sektoru energetike neophodno je dugoročno planiranje, jer su investicije zahtevne, kako vremenski tako i finansijski. Neusvajanje strateškog dokumenta, (Strategija razvoja energetike)i spore reformi energetskih kompanija (EPS i Srbijagas) koče ulaganja pa je veliki broj projekata na čekanju.Jedanod najznačajnijih je gasna interkonekcija Sofija – Dimitrovgrad – Niš, za koji je završena projektna dokumentacija a EU je ovaj projekat proglasila prioritetnim u pogledu diversifikacije snabdevanja gasom.
Projekati u sektoru obnovljivih izvora, kao što su desetine malih hidroelektrana, za koje je lokacija dodeljena 2013. godine, suočavajuse problemom ozbljnog kašnjenja. Slična situacija je i kada su u pitanju energija vetra – i pored 14 izdatih dozvola za vetroparkove, koji bi mogli da proizvedu 1.300 MW energije, Srbija je i dalje nema ni jedan vetropark.
Ohrabrujući signali dolaze u pogledu razvoja prekograničnih kapacitetaza prenos električne energije, kao što je 400 kV interkonekcija Srbija – Bosna i Hercegovina -Crna Gora, koja će zajedno sa planiranim podmorskim kablom Crna Gora – Italija, činiti deo budućeg koridora između centralne Srbije i Italije. ENTSO-E (Evropska mreža operatora transmisionog sistema) na listu prioritetnih projekata uvrstila je nekoliko srpskih projekata, među kojima su dupla OHL linija Sofija Zapad – Niš 2 i dupliranje postojeće 400 kV interkonekcije Đerdap – Portiele de Fier (Rumunija).
Jedan od najznačajnijih energetskih projekta u Srbiji je izgradnja bloka B3 termoelektrane Kostolac. Kredit za izgradnju postrojenja trebao bi biti aktiviran krajem jula, nakon čega će započeti realizacija projekta. Termoelektrana Kostolac B3 imaće kapacitet 350 MW a vrednost projekta, koji uključuje i povećanje kapaciteta kopa Drmno, iznosi 715 miliona evra i finansira se kreditom kineske Exim banke. Ovo će biti prva velika elektrana izgrađena posle više od 20 godina.
Svedoci smo da se u čitavom regionu realizuje ili planira veliki broj energetskih projekata, koji imaju dva cilja: jedan je povećanje energetske bezbednosti, dok drugi, još ambiciozniji, predviđa transformacija nekoliko država koje su tradicionalni uvoznici energije, u neto izvoznike. Nije teško pogoditi ko će na budućem energetskom tržištu regiona biti u boljoj poziciji – države koje su dugoročno planirale i ulagale u energetiku, ili države, koje su pod pritiskom finansijskih, adminsitrativnih, političkih, pravnih i drugih problema, odlagale neophodne investicije.
Osnivanje berzi energije širom regiona, povezivanje tržišta, realizacija prekograničnih interkonekcija, stvaraju preduslove da proizvedena energija u svakom trenutku može naći put do krajnjeg kupca, odnosno ostvariti tržišnu vrednost.
Srbija je, i pored zaostatka u realizaciji nekoliko ključnih projekata, i dalje par koraka ispred zemalja regiona koje na sve načine teže da pokriju svoje deficite (Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, Albanija), kako bi se u budućnosti manje oslanjale na uvoz. Tu početnu prednost treba iskoristiti, uz širok društveni konsenzus oko neophodnosti dugoročnog planiranja i investiranja u energetiku, prenosi sajt serbia-energy.eu
Izvor; Serbia Energy
