Što cene struje na Berzi u Lajpcigu više padaju, a padaju, to nemački građani i firme, sa oko 1.700 firmi-izuzetaka, plaćaju višu cenu struje.
Zakon o obnovljivim izvorima energije koji je ovu nerazumnost, potpuno nekarakterističnu za racionalne Nemce, prouzrokovao biće sigurno predmet koalicionih sporazuma između CDU-CSU i njenih partnera, ma ko to bio.
Ali sastav Bundestaga, gde dominira ekološki osvešćena levica, i Bundesrata, gde dominiraju za subvencije zainteresovane nemačke pokrajine, tvrde listom svi analitičari, takav je da se temeljne promene ne mogu očekivati. Tim pre što je jako privredno krilo i CDU, stranke kancelarke Angele Merkel, u ovoj stvari u toj stranci dobro pritisnuto interesima baze, odnosno pokrajina koje od ogromnih subvencija na struji od sunca i vetra profitiraju.
Nemci su, naime, sebi stavili u zadatak da do 2030. potpuno pređu na struju iz obnovljivih izvora energije. Spornim zakonom su predviđene ogromne subvencije za proizvođače struje iz solarnih postrojenja, vetroparkova i biomase. Svakoj firmi koja iz nekih od ta tri izvora proizvodi struju obezbeđeno je njeno preuzimanje i garantovana cena struje od početka proizvodnje pa za sledećih 20 godina. Razlika između te garantovane cene i cene na Berzi u Lajpcigu ide na teret potrošača i ona neprekidno raste, početkom 2013. porasla je sa 3,6 na 5,3 centa po kilovatu.
Ko bi to mogao da pretpostavi: niske kamate i visoke subvencije imale su za posledicu pravu eksploziju u proizvodnji struje iz obnovljivih izvora koja već sada čini 25 odsto sve struje koja se proizvodi u Nemačkoj. Postavljeno je do kraja prošle godine 1,2 miliona solarnih postrojenja i 23.000 postrojenja na vetar koji će samo ove godine dobiti subvencije od 20 milijardi evra. Jer, što veća proizvodnja struje to je (dramatično) niža njena cena u Lajpcigu, a subvencionisanje veće. Za ceo 20-godišnji period uživanja prava na subvencije, u poslednjih 10 godina postavljena postrojenja koštaće male i velike nemačke potrošače oko 100 milijardi evra. Ako se tempo njihovog širenja uz dosadašnje subvencionisanje nastavi do postizanja konačnog cilja (struja iz obnovljivih izvora 100 odsto), Nemačku bi to moglo da košta i 1000 milijardi, kako je lobirajući za promene ponavljao ministar za životnu sredinu Altmajer (CDU).
Udruženje firmi listiranih na Frankfurtskoj berzi (Dax-firme) dramatična je upozorenja poslalo neposredno pred izbore, a o puzećoj dezindustrijalizaciji Nemačke, kojoj navodno vode sve veći troškovi za struju, ovih dana neprestano galame i funkcioneri moćnog Nemačkog udruženja industrije (BDI). Sa njima se neposredno pred izbore složio i šef SPD Zigmar Gabrijel, takođe strahujući od dezindustrijalizacije, ali njegova stranka nije ponudila uverljive predloge za baš temeljnu reformu Zakona o obnovljivim izvorima energije. Naime, između liberala, koji su bili za to da se sve to prepusti tržištu, i Zelenih, koji su da sve ostane kako jeste, širok je dijapazon rešenja koja bi trebalo samo da obezbede da od dramatičnog pojevtinjenja struje na berzi koristi imaju i potrošači. Tome bi najpre moglo da vodi ukidanje poreza na struju.
U svakom slučaju, analitičari se nadaju da će najvažnija pitanja minimalne plate, povećanja poreza i bezobalnih subvencija za struju iz obnovljivih izvora biti u koalicionim pregovorima vezana u paket, pa da privreda ne može biti na gubitku na sva tri ova fronta. Ma ko da činio buduću koaliciju.
Izvor B92
