Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaUncategorizedZapadni Balkan: Razlozi...

Zapadni Balkan: Razlozi za izbacivanje uglja

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Brzo uključivanje Zapadnog Balkana u EU sistem trgovine emisijama (EU ETS) jedini je efikasan način da se postupno iz tog regiona izbaci ugalj, navodi se u izveštaju koji je objavio briselski analitički centar CEPS.Navodi da se više od dve trećine električne energije na Zapadnom Balkanu proizvodi se iz lignita, najčešće u elektranama koje rade više od 40 godina. Intenzitet ugljenika u sektoru električne energije u regiji je tri puta veći nego u EU. Gotovo nijedna elektrana više ne može da radi predviđenim kapacitetom, stoji u ovom izveštaju, prenosi Bilten Agencije za energetiku Srbije AERS.

Daljinsko grejanje na lignit nije ništa drugačije, zbog čega su Zapadnom Balkanu potrebne investicije, a ne podsticaji. CEPS navodi da su njegovi eksperti razvili koncept za ubrzano potpuno pristupanje energetskog sektora zapadnog Balkana u sistem EU za trgovinu emisijama (ETS).

Ono što je važno je da više od jedne trećine snabdevanja električnom energijom na Zapadnom Balkanu dolazi iz postojećih hidro izvora, koji predstavljaju niskougljenični izvor koji se može u potpunosti otpremiti.

Integracijom još 20 odsto solarnog kapaciteta, ostatak bi mogao biti dopunjen geotermalnom energijom, vetrom, biomasom i povećanjem efikasnosti novih tehnologija. Povećani faktori opterećenja i poboljšana efikasnost krajnje upotrebe tokom vremena treba da garantuju ne samo potpuno dekarbonizovanu već i stabilnu mrežu, konstatuje se u analizi CEPS-a.

Izvor: Politika

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

EU: Emisije iz energetskog sektora naglo padaju kako obnovljivi izvori energije rastu

Pad emisija od 24 odsto u energetskom sektoru u velikoj meri je izazvan povećanjem proizvodnje energije vetra i sunca, saopštila je Evropska komisija. Evropska unija je zabeležila pad emisije ugljen-dioksida iz elektrana i industrijskih lokacija za rekordnih 15,5 odsto prošle...

Srbija: Da li je nuklarna energije rešenje energetske jednačine?

  Da li su nuklearni reaktori rešenje? Poslednjih dana, uporedo sa susretima brojnih državnika koji su u Briselu razgovarali o nuklearnoj energiji, ovo je pitanje zapljusnulo evropske i domaće medije. Ako se izuzme bezbednosna pretnja, nuklearni reaktori zaista ne utiču...

Srbija: Rekordan profit EPS – druga strana medalje

Početkom kalendarske godine javnosti se obratio v. d. direktora Elektroprivrede Srbije Dušan Živković, navodeći da je to preduzeće u 2023. ostvarilo rekordnu dobit od 820 miliona evra. To bi trebalo da predstavlja izuzetno dobre rezultate, imajući u vidu da...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!