U uvodnom izlaganju, zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice Dik Bušle je napomenuo da je glavnauloga Radne grupe za zaštitu životne sredine da pomogle u realizaciji direktiva koje pokriva Ugovor o Energetskoj zajednici i da savetuje Vlade u procesu donošenja odluka u insititucijama Energetske zajednice, prenosi sajt serbia-energy.eu
On se pozvao na na predlog Komisije o roku za implementaciju IED kao konkretan korak napred i zatražio savet Radne grupe o tome šta je moguće implementirati i do kada među drugim predlozima koji su na stolu. On je istakao da se rokovi za primenu LCPD direktive, kao i za NERP i opt-out približavaju i da je preostalo ograničeno vreme za ugovorne strane da se pripreme za implemetaciju odredbi direktive.
Na sastanku je predstavljen predlog Evropske komisije da rok za primenu odredbi poglavlja III i aneksa V direktive 2010/75/EU za postojeća postrojenja bude 1. januar 2028. što korespondira sa krajem primene nacionalnih planova za redukciju emisija (NERP) – 31. decembar 2027.
U pogledu definicije novih i postojećih postrojenja, pojašnjeno je da su postojeća postrojenja ona koja su dobila dozvole pre 1.januara 2018.odnosno operatori koji su predali kompletnu dokumentaciju za izdavanje dozvole do tog datuma.
Predstavnik Bosne i Hercegovine rekao je da je u toku proces izmene i dopune Pravilnika o graničnim vrednostima emisija u cilju transponovanja odluka Ministarskog saveta iz 2013.
Predstavnik Srbije je istakao da datum uključen u predlog Komisije nije rezultat analize Radne grupe niti je zasnovana na proceni postrojenje-po-postrojenje. Međutim, zaključeno je da je predlog dobro obrazložen i nije bilo prigovora. Radna grupa za životnu sredinu je predložila da Ministarski savet usvoji ovaj predlog.
Predsedavajući je pozvao ugovorne strane da podnesu izveštaj o pripremi Nacionalnih planova za smanjenje emisija.
Predstavnik USAID Energy Investment Activity Project prestavio je napredak BiH u razvoju nacrta NERP-a. On je istakao da projekat pokriva Plan za smanjenje emisija (ERP), koji će zahtevati odobrenje institucija entiteta i NERP koji pokriva celu teritoriju BiH.
Predstavnik Srbije je objasnio da NERP priprema Ministarstvo poljoprivrede i životne sredine u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike. Asistencija TAIEX je takođe obezbeđena putem participacije eksperata iz Češke. Biće održane javne konsultacije o NERP-u nakon kojih će Vlada usvojiti plan. Pored toga, EPS sprovodi Studiju u kojoj se analiziraju najbolje opcije za postrojenja snage ispod 300 MW.
Odgovarajući na pitanja o odnosu NERP-a i opt out, predstavnik Sekretarijata je objasnio da se NERP i opt-out isključuju, s obzirom da je NERP alternativni metod implementacije LCPD a ako operator odluči da povuče svoje postrojenje iz režima LCPD, postrojenje neće biti subjekt direktive. NERP bi trebao biti dostavljen Sekretarijatu do kraja 2015.Sekretarijat će imati devet meseci za njegovu procenu. Isti rok važi za postrojenja koja se odluče za opt-out. Listu ovih postrojenja, Sekretarijat će tokom 2016.predati na usvajanje Ministarskom savetu.
Nakon razmatranja izveštaja HLRG (High Level Reflection Group) zaključeno je da primena nekih predloga zahteva nesrazmerno velike napore ugovornih strana, tako da će se predlozi razmatrati individualno. Prema analizi Sekretarijata, mogu se identifikovati tri grupe povezani sa malim, umerenim i velikim naporima za njihovu implementaciju.
U prvu grupu spada primena direktiva o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (SEA) i odgovornosti za životnu sredinu (ELD). Nekečlanice su transponovale SEA direktivu i ona se nalazi u procesu implementacije.
Drugu grupu čine direktiva o kvalitetu goriva (FQD), koja zahteva značajne investicije u rafinerijama (pre svega za instalaciju jedinica za odsumporavanje) i poglavlja II i IV IED, što podrazumeva dodatne napore za implementaciju, s obzirom na već prezuete obaveze (LCPD i poglavlje III i aneks V IED).
U treću grupu ulazi direktiva o kvalitetu vazduha (AQD) i direktiva o trgovini emisijama (ETS). Procenjuje se da će za ispunjenje seta zadataka koje propisuje AQD biti potrebno značajno jačanje administrativnih kapaciteta u oblasti zaštite životne sredine svih ugovornih strana. ETS direktiva predstavlja očigledno najveći izazov i odluka da se ETS uključi u acquis Energetske zajednice zahtevala bi velike napore ugovornih strana.
Radna grupa se složila da će druga i treća grupa predloga biti detaljno analizirana i savetovao Sekretarijat da sprovede detaljnu analizu predloga uz učešće svih zainteresovanih strana.
Datum sledećeg sastanka Radne grupe za životnu sredinu je 22. septembar 2015, prenosi sajt serbia-energy.eu
Izvor; Serbia Energy
