Koliko god da EPS povoljno nabavi električnu energiju – direktno ili od posrednika, moraće da je prodaje po nižoj ceni i praviće gubitak.
Ukoliko Elektroprivreda Srbije usvoji praksu da i ubuduće struju kupuje direktno od proizvođača, a ne preko posrednika, to će u regionu moći da čini mahom od Elektroprivrede Republike Srpske, jer ostale elektroprivrede nemaju viškova. I RS, EPS-u može da isporučuje struju samo ako je, najpre, ima dovoljno za sebe, kaže Boban Petrović, savetnik za energetiku u Privrednoj komori Srbiji, odgovarajući na naše pitanje da li treba nastaviti s direktnom kupovinom električne energije.
Poslednja kupovina struje od RS potvrdila je da direktna kupovina može biti jeftinija, ali koliko god Srbija jeftino prošla u nabavci, EPS će struju prodavati još jeftinije nego što ju je kupio, jer nigde u regionu nema jeftinije struje nego u Srbiji – ispod 4,8 evro centi, kategoričan je Petrović. Uvoz iz RS je ugovoren po 5,3 evro centa za kilovat čas.
– Sve dok država bude određivala cenu struje čuvajući tako socijalni mir, teško da će Srbija na tržištu, od bilo kog proizvođača, uspeti da kupi tako jeftinu struju da bi bila isplativa za EPS. Dakle, svaka kupovina na tržištu, bez prave ekonomske cene kilovata, samo će nastaviti da urušava EPS, objašnjava on.
Kupovina struje od Elektroprivrede RS je dogovorena kao bilateralna kupovini između dve vlade – Srbije i RS, ali EPS treba da posluje tako da kupuje električnu energiju kada mu je ona zaista potrebna i u količinama koje su joj potrebne, ističe on.
Izvor upućen u problematiku prodaje struje kaže da je bolje kupovati struju direktno od proizvođača, ali, ne na način kako je to urađeno s RS, da se kupi 70 odsto potrebne struje, a da pre toga EPS nije napravio ni energetski bilans koji predviđa potrošnju struje u narednom periodu. Na neviđeno.
Interesantno je, kaže ovaj izvor, da se na tendere, koje je EPS ranijih godina raspisivao za kupovinu i prodaju struje, nikada nije javio nijedan direktni proizvođač struje, pa ni EP RS. Isključivo se to radilo preko trgovaca, iako je tender bio javan i mogao ga je videti i posrednik i proizvođač.
Upitan zašto je to tako, isti izvor kaže, zato što su trgovci dobro raspoređeni u regionu i mogu da reaguju odmah čim neko raspiše tender, što je njihovo legitimno pravo. EPS nema te trgovce iako Srbija ima 40 trgovaca električnom energijom.
Postavlja se, međutim, drugo važno pitanje, a to je ukoliko EPS pretenduje da i ubuduće struju kupuje direktno, a ne od posrednika, čemu onda berza, odnosno ko će u tom slučaju smeti da kupuje struju na otvorenom tržištu?
EPS treba, kao do sada, da kupuje samo ono što je njemu potrebno i to od onoga ko ponudi najbolju cenu. To znači, objašnjava izvor „Politike”, da EPS treba da raspiše sopstveni tender za nabavku nedostajuće energije. To može biti direktno od proizvođača ili trgovca, kaže on i dodaje da ništa ne bi sprečilo EP RS da se javi na takav tender.
EP RS se ne bi javio, jer je u njegovom interesu da u celosti proda ono što ima kao svoj višak. Zato EP RS raspisuje sopstveni prodajni tender. To što se taj višak u potpunosti ne poklapa sa potrebama EPS nije njegov problem. EP RS je, dakle, u ovoj transakciji zadovoljio svoje interese, EPS je s druge strane, ušao u rizik tržišne pozicije – da preuzme i one kilovat sate kada mu nisu neophodni.
Kada je reč o nabavci struje direktno postavlja se pitanje zakonitosti celog postupka. Nabavke jednog javnog preduzeća kakav je EPS regulisane su Zakonom o javnim nabavkama. Da li je ova prečica koruptivnija od tendera – tek će vreme pokazati.
Zakon obavezuje EPS da velike nabavke električne energije, kakva je bila ova za 2013. godinu, za isporuku tarifnim potrošačima, sprovede raspisujući tender i da pribavi što više ponuda.
Uz sve svoje nedostatke, koje ima direktna pogodba, Zakon o javnim nabavkama je nesumnjivo najefikasniji mehanizam za suzbijanje korupcije u javnim preduzećima.
„Zaobilaženje” Zakona o javnim nabavkama EPS-u je dozvoljeno isključivo u vanrednim okolnostima, pri naglom zahlađenju ili usled havarije u sistemu. Učešće na redovnom godišnjem tenderu susedne elektroprivrede, međutim, ne može se podvesti pod formu vanrednih okolnosti.
EPS, takođe, nema sopstvenu infrastrukturu za trgovinu ove vrste. U slučaju EP RS, dva sistema se naslanjaju jedan na drugi pa se transakcija može premostiti kupovinom kapaciteta od Elektromreže Srbije. Kod drugih zemalja, međutim, EPS će morati da registruje firme u inostranstvu, da tamo angažuje ljude, i izloži se ozbiljnim troškovima.
Izvor Politika
