Investitori su spremni da ulože oko 1,5 milijardu evra za izgradnju vetrogeneratora u Srbiji ukupne instalisane snage od 1.000 megavata, ali postoje ozbiljni problemi u zakonskoj regulativi koja usporava izgradnju vetro-parkova u Srbiji, izjavila je Maja Turković, predsednica Srpskog udruženja za energiju vetra (SEWEA)
Predsednica Srpskog udruženja za energiju vetra (SEWEA) Maja Turković izjavila je Tanjugu da su investitori spremni da ulože oko 1,5 milijardu evra za izgradnju vetrogeneratora u Srbiji ukupne instalisane snage od 1.000 megavata, ukazujući da postoje ozbiljni problemi u zakonskoj regulativi koja usporava izgradnju vetro-parkova u Srbiji.
„Srbija još nema nijedan megavat izgrađen za`proizvodnju struje iz vetra. Moram da kažem da je Srbija, jedna od tri države u Evropi koja nema ni jedan vetro generator na mreži“, rekla je Turkovićeva i dodala da je SEWEA udruženje investitora, ne promotera. To su ljudi, koji su spremni da ulože, da razvijaju taj posao godinama, objasnila je ona.
Odgovarajući na pitanje koje su lokacije u Srbiji najisplativije za eksploataciju energije vetra, Turkovićeva je navela da su to južni Banat, južno Podunavlje i područje oko Negotinske Krajine, koje su najvetrovitije lokacije, napominjući da postoji jedan vetro-park u Inđiji, koji se razvija.
Turkovićava je kazala da je važna energetska infrastruktura, a naši domaći propisi su takvi da investitori sami grade priključnu infrastrukturu, dok u nekim zemljama, kao što je Nemačka to radi država, odnosno javno preduzeće.
Investitor mora da vodi računa o zaštiti životne sredine, pre svega o zaštiti prirode kada su u pitanju ptice, njihovi koridori, migracije i to je prva adresa, gde država usmerava investitore i pomeraju lokacije za izgradnju na dozvoljena područja da se ne ugrozi eko – sistem, objasnila je ona.
Turkovićeva je rekla da proces dobijanja gređevinske dozvole i ispitivanje isplativosti područja za proizvodnju struje iz energije vetra traje tri do četiri godine rada.
Prvi korak je izmeriti isplativost snage vetra na nekoj lokaciji i ni jedna banka investitoru neće dati kredit ako ne može da se uveri da će taj vetar biti iskorisćen, da će on pokretati turbine i proizvoditi struju, koja će moći da otplati te zajmove, objasnila je Turkovićeva.
„Znači, investitor mora prvo da instalira opremu. Mora da meri godinu do dve. To je ono što traže banke. To vam je znači period, kada vi praktično morate da uložite kapital i nemate nikakvu sigurnost, da li uopšte imate projekat ili ne“, rekla je ona.
Kada se to završi, investitor radi studije izvodljivosti, procenu potencijala vetra, zatim izradu plansku dokumentaciju, vetrene regulacije i to investitori sami rade, naravno, u saradnji sa opštinama i sve je to na nivou idejnih projekata i na kraju se traži lokacijska dozvola, precizirala je ona. „Znači, mi moramo da uložimo četiri godine rada, da dođemo do građevinske dozvole, da bi krenuli da gradimo“, objasnila je Turkovićeva.
Za izgradnju jednog vetro-parka od 100 megavata, treba godinu do godinu i po dana, ako su dobri uslovi, da ne duva jak vetar, da nemate blato u podlozi i da nemate druge probleme, navela je Turkovićeva i dodala da od momenta kada počne proizvodnja električne energije, investicija se otplaćuje u sledecih 12 godina, po sadašnjim tarifama, na osnovu vladine Uredbe krajem 2009. godine.
Odgovarajući na pitanje kolike su dimenzije vetro – generatora koji bi se gradili u Srbiji, Turkovićeva je rekla da u Srbiji duvaju vetrovi koji nisu prve klase, tako da bi jedna turbina snage dva do tri megavata imala krak elise od 50 do 55 metara, a noseći stub bi bio visine od 90 do 120 metara.
Izvor Tanjug
