Eksproprijacija u Vreocima biće sprovedena do kraja u skladu sa zakonom i sve će se odvijati po dinamičkom planu proširenja Površinskog kopa Polje „D“. Država će završiti taj proces do kraja, jer je u pitanju veliki javni i državni interes i ceo energetski sistem Srbije bio bi doveden u pitanje ako ne sprovedemo eksproprijaciju – kaže u razgovoru za list „kWh“ Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.
Na problem kašnjenja u preseljenju lokalnog groblja i naselja u Vreocima odavno se upozorava iz „Elektroprivrede Srbije“, a svaki pokušaj selidbe bio je sprečen. Stručnjaci upozoravaju na to da će sa manjkom uglja elektroenergetskom sistemu uskoro zapretiti i nedostatak električne energije.
Šta će država uraditi da reši problem preseljenja i eksproprijacije u Vreocima?
Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, a saglasno svim pozitivnim propisima u Republici Srbiji, zajedno sa ostalim institucijama, učiniće sve da se pokrene postupak preseljenja mesnog groblja u Vreocima još u toku ovog meseca. Na taj način steći će se pretpostavke za srednjoročno snabdevanje termokapaciteta planiranim količinama lignita sa površinskih kopova „Kolubare“.
Zašto su Vreoci projekat od državnog interesa?
Ovaj projekat predstavlja apsolutni prioritet za „Kolubaru“, jer u suprotnom možemo imati veoma nepovoljne posledice u smanjenoj proizvodnji lignita, a samim tim i električne energije u periodu posle 2012. godine. Procenjuje se da je realna opasnost da se smanji proizvodnja uglja u RB „Kolubara“ od 2013. godine, i to za pet do sedam miliona tona uglja godišnje, a u periodu od najmanje tri do četiri godine.
Rekonstrukcijom Vlade Srbije Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja pripojeno je i rudarstvo i najavili ste da neće biti problema u radu EPS-a. Šta će se prvo rešavati od nagomilanih problema u rudarskom sektoru?
Strategijom upravljanja mineralnim sirovinama u Srbiji biće definisan akcioni plan, koji prepoznaje najznačajnije programe u oblasti rudarstva, i to program osnovnih i drugih geoloških istraživanja, sigurnog i pouzdanog snabdevanja termoelektrana ugljem, supstitucije uvoza mineralnih sirovina podizanjem domaćih rudarskih kapaciteta. Akcioni plan prepoznaće i programe povećanja proizvodnje metaličnih i nemetaličnih mineralnih sirovina, proizvodnje tečnih i gasovitih mineralnih sirovina, promocije i održivog razvoja rudarstva i geologije. Tim planom predvideće se i podsticajne mere za izgradnju viših faza pripreme i prerade mineralnih sirovina. Planirane su i podsticajne mere za izvoz finalnih proizvoda nastalih korišćenjem domaćih sirovina, sanacije i rekultivacije napuštenih rudarskih objekata, primene starih rudarskih objekata za posebne namene, kao i druge programe od važnosti za sprovođenje strategije.
Neophodne investicije
Gde je termoenergetika u tim planovima?
Program snabdevanja ugljem termokapaciteta u Srbiji jedan je od ključnih programa u akcionom planu. I to je uslov za sprovođenje energetske, a posebno elektroenergetske strategije i politike, s obzirom na to da se više od 70 odsto električne energije dobija sagorevanjem uglja iz postojećih termoelektrana. Ugalj će i dalje ostati osnovni energent u elektroenergetskoj politici, i to je u saglasnosti sa postojećom strategijom razvoja energetike u Srbije. A ugalj ostaje na tom mestu i pri izradi nove energetske strategije. Sa aspekta razvoja rudarstva, saglasno aktuelnim planovima i programima koje vodi i realizuje EPS, potrebe za ugljem će porasti sa sadašnjih 37 na 50 miliona tona uglja godišnje. To znači da je neophodno u narednih pet do sedam godina investirati u površinske kopove uglja EPS-a oko 2,05 milijardi evra.
Najavljeni su novi zakoni i strategije iz oblasti rudarstva, šta su ciljevi?
Sigurno snabdevanje industrijskih kapaciteta – termoelektrana, rafinerija, topionica, fabrika cementa, kreča i tržišta svim vrstama mineralnih sirovina u Srbiji jeste strateški i dugoročni cilj ovog ministarstva. Poznavajući naše geološke potencijale, kao i potrebe unapređenja rada rudarske industrije Srbije, dugoročan cilj odredilo je povećanje učešća rudarske industrije Srbije u bruto nacionalnom dohotku sa sadašnja dva na preko pet odsto do 2030. godine.
Kolike investicije mogu da se očekuju u rudarstvu?
Takav razvoj rudarske industrije Srbije, baziran na sirovinskoj osnovi, omogućiće i ekspanziju ostalih privrednih grana. Samo u sektoru geoloških istraživanja i rudarstva u narednih pet do sedam godina treba očekivati investicije veće od tri milijarde evra. Ove investicije omogućiće rudarskoj industriji Srbije povećanje bruto prihoda za 100 odsto, odnosno sa sadašnjih 1,2 milijardi evra na 2,5 milijardi evra godišnje.
Kako stići do tih investicija?
Realizacija tog cilja usko je povezana sa čitavim nizom strateških dokumenata, među kojima su Strategija razvoja energetike Srbije do 2015. godine, Nacionalna strategija održivog razvoja, Nacionalna strategija privrednog razvoja, kao i sa resornom Strategijom upravljanja mineralno sirovinskim kompleksom u Republici Srbiji, čija je izrada u toku i koja po planu treba da bude izrađena i usvojena do kraja godine.
Šta se još sprema od zakona i strategija iz oblasti rudarstva?
U toku je i izrada novog zakona o rudarstvu. Strategija upravljanja mineralnim resursima u Srbiji do 2030. godine sadržavaće projekciju budućih potreba za mineralnim sirovinama, uz uvažavanje ekonomskih, ekoloških i socijalnih aspekata i uz podršku savremenog zakonodavnog i institucionalnog okvira, usaglašenog sa preporukama i dobrom praksom Evropske unije. Sektor rudarstva i geologije, u okviru ministarstva, planira u toku ove godine da pripremi čitav niz sistemskih mera. To su novi Zakon o rudarstvu, strategija upravljanja mineralnim sirovinama u Srbiji.
Šta čeka rudarski sektor?
Planira se pokretanje aktivnosti na promociji investicija u rudarstvo i geološka istraživanja, kao i restruktuiranje JP „Podzemna eksploatacija uglja“ Rudarsko-topioničarskog basena Bor i drugih rudarskih preduzeća. U planu je i sistemsko rešenje u vezi sa osnivanjem državnog Geološkog zavoda, praćenje i nadzor investicionih projekata vezanih za RTB BOR, kao i aktivno učešće u praćenju realizacije kredita Svetske banke za rekultivaciju, remedijaciju i izgradnju kolektora u Boru. Učestvovaćemo u izradi prostorno-planske dokumentacije za najveća rudarska preduzeća „Kolubara“, TE-KO „Kostolac“, RTB Bor i druge, a pokrenućemo i izradu katastra rudarskog otpada. Potrebno je razvijati informacioni sistem sektora rudarstva i geologije i uraditi analize primene evropske direktive koja se odnosi na upravljanja rudarskim otpadom i istraživanja i eksploataciju nafte i gasa. U planu su i izmene devet podzakonskih akata, kojima se bliže određuju tehničke i tehnološke celine u oblasti rudarstva i geologije.
EPS poslednje decenije značajnija sredstva ulaže u zaštitu životne sredine, rekonstruisani su elektrofilteri u TE, grade se sistemi za otpepeljivanje, sprema se projekat za odsumporavanje, kako ocenjujete napore i projekte EPS-a?
„Elektroprivreda Srbije“ ulaže velike napore i sredstva da rad svojih termoenergetskih postrojenja usaglasi sa evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine. Pri tome, mora se naglasiti da EPS ima jasno zacrtane ciljeve kojima teži. Termoenergetska postrojenja jedna su od onih koja do 2015. godine moraju dostići standarde EU, što propisuje i naše zakonodavstvo u oblasti životne sredine. Daljom realizacijom projekata EPS je na dobrom putu da to i postigne. A projekti, kao što su rekonstrukcija postojećih i izgradnja novih elektrofiltera, uvođenje postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektranama, primena primarnih mera za smanjenje koncentracije azotnih oksida u dimnim gasovima, unapređenje postojećih i uvođenje novih tehnologija transporta i odlaganja pepela i šljake, rekultivacija deponija pepela, prečišćavanje zauljenih otpadnih voda postrojenja i ostalo, nesumnjivo vode EPS ka zacrtanim ciljevima.
„Zelena knjiga“ preduslov za EU
U kojem bi pravcu EPS trebalo da ide dalje, da li su zadaci iz „Zelene knjige“ dovoljni?
Zadaci, odnosno projekti iz „Zelene knjige EPS-a“, upravo su oni programi koji su preduslov za postizanje standarda EU u oblasti životne sredine za ovu vrstu postrojenja. Rezultat će biti i dobijanje integrisanih dozvola za elektrane. Kako su ovi projekti u skladu sa onim što EU predlaže za rešavanje tih problema, odnosno u skladu su sa trenutno najbolje dostupnim tehnikama, to ovakvim postrojenjima omogućava lakše dostizanje i budućih zahteva kojima će težiti kako evropsko tako i naše zakonodavstvo. Realizacija ovakvih projekata, međutim, zahteva velika ulaganja i vreme, kao i veliku angažovanost zaposlenih u postrojenjima. Treba napomenuti da termoelektrane i termoelektrane-toplane imaju obavezu da pribave integrisane dozvole do 2015. godine. To je dozvola koja propisuje uslove po kojima će ova postrojenja raditi u skladu sa evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine.
Često ukazujete na to da će novi Zakon o energetici doneti veću sigurnost za investitore u energetiku, a samim tim i veća ulaganja, najviše u obnovljive izvore energije. Na šta se Vama najviše žale investitori?
Prvenstveno se žale na sporu administraciju. Kroz izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji prepoznali smo probleme u primeni propisa na koje su se investitori žalili i uneli smo izmene. Predvideli smo niz olakšica i mogućnosti koje investitori obilato koriste. Učinili smo nekoliko važnih koraka, počev od same definicije infrastrukturnih objekata koja je proširena da uključi i prenosne sisteme, što je od posebnog značaja za energetske objekte. Olakšali smo postupak donošenja planova detaljne regulacije za izgradnju komunalne i energetske infrastrukture.
Kako rešiti probleme investitora u energetici?
Među olakšicama za objekte za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora nalazi se i to što se sada kao dokaz osnove za gradnju prihvataju i pravo zakupa na poljoprivrednom zemljištu, akt o pravu izgradnje na šumskom zemljištu i ugovor kojim se ustanovljava pravo službenosti sa vlasnikom tog zemljišta. Predvideli smo da je, ako se građevinska dozvola izdaje za više parcela, moguće za svaku od njih podneti različiti dokaz o uređenosti svojinskih odnosa.
Ima li novih olakšica za ulaganja u postrojenja koja koriste obnovljive izvore?
Znatno smo olakšali i urbanističko planske uslove za izgradnju postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije. Sada nema obaveze formiranja posebnih građevinskih parcela za zemljište nad kojim se nalazi visokonaponski dalekovod i elise vetroturbina, jer se zemljište ispod njih smatra poslužnim dobrom. Olakšali smo postupak gradnje tako što smo za izgradnju vetroelektrana predvideli pravo prolaza i prevoza preko okolnog zemljišta, uz obavezu nadoknade štete u skladu sa dogovorom između investitora i vlasnika.
Da bi se olakšala procedura pribavljanja dozvola i saglasnosti, u saglasnosti sa Ministarstvom infrastrukture i energetike, pripremili smo vodiče za ulaganje u biomasu, male hidroelektrane, vetroelektrane i geotermalnu energiju.
Energetski pasoš kao novina
U poređenju sa EU kupci u Srbiji, a posebno domaćinstva, nisu energetski efikasna. Zalažete se za povećanje energetske efikasnosti, uvođenje energetskih pasoša, kada će to zaživeti u našoj zemlji i prema Vašim procenama kakvi će biti efekti?
Uskoro će se u zakonodavstvu naći pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada i pravilnik o energetskoj sertifikaciji zgrada, koji će u potpunosti regulisati energetsku efikasnost u toj oblasti. Novina je takozvani energetski pasoš koji će morati da poseduju sve nove zgrade, kao i postojeće zgrade koje se prodaju, daju u zakup ili na lizing, rekonstruišu ili energetski saniraju, osim zgrada koje su Pravilnikom o energetskoj sertifikaciji zgrada, izuzete od obaveze energetske sertifikacije. Uvođenjem energetskih pasoša doprinosi se uštedi energije. Pored toga biće uspostavljen red u prometu nepokretnosti. Prilikom kupovine ili uzimanja u zakup zgrada kao kriterijum za odlučivanje kupac će moći da uzme u obzir i energetsku efikasnost zgrada, troškove za grejanje. A posebne mere pomoći za uvođenje energetske efikasnosti u domaćinstva predložiće se nakon usvajanja pomenutih pravilnika.
Nuklearke van strategije
Protivnik ste nuklearnih elektrana, zašto?
U Srbiji je na snazi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana. Kao što je poznato, izgradnja nuklearnih elektrana nije potvrđena Strategijom razvoja energetike.
Da li to znači da Srbija definitivno neće učestvovati u gradnji NE „Nelene“ u Bugarskoj, kako je najavljivao prethodni ministar energetike?
Odgovor za konkretnu izgradnju u Bugarskoj treba da da Ministarstvo infrastrukture i energetike.
Ko zakasni – kradljivac
Legalizacija je veliki problem, ne samo za građane, već i za distribucije, jer su nelegalni objekti često divlje priključeni, troše struju, ne plaćaju je i neki drugi, legalni potrošači ostaju bez električne energije. U Beogradu je taj problem veoma raširen, cela naselja skoro nelegalno koriste električnu energiju. Postoji li i koje je to rešenje?
Trebalo bi kroz postupak legalizacije svim građanima omogućiti da svoja domaćinstva legalno priključe na struju do okončanja svih tih propisa. Na taj način takva domaćinstva praktično se stavljaju u legalne tokove. Domaćinstva koja ne podnesu zahtev za legalizaciju imaju osnova da se kasnije podvedu pod klasično delo krađe električne energije.
