Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...

Vreme je za obnovu „Kolubare“, Milorad Grčić, Direktora Rudarskog basena „Kolubara“

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Proces eksproprijacije mora ići mnogo brže nego do sada. – Loša veza između proizvodnje i komercijalnog sektora u samoj  „Kolubari“ takođe je jedan od unutrašnjih problema

Privredno društvo Rudarski basen  „Kolubara“ godinama unazad nije bilo u epicentru planova ulaganja u  „Elektroprivredi Srbije“, a modernizaciju u termoelektranama nisu ispratile investicije u eksploataciji uglja i zato je krajnje vreme da se obnovi i  „Kolubara“ – kaže u razgovoru za  „kWh“ Milorad Grčić, Direktora PD RB  „Kolubara“.

Naš sagovornik ukazuje da je RB  „Kolubara“, kao najznačajniji faktor u EPS – u, kako u strateškom, tako i bezbednosnom aspektu, doveden u situaciju da 2012. Godinu završava sa nelikvidnim finansijama. On ističe da za sve nagomilane probleme postoje i spoljašnji, ali i unutrašnji uzroci. Zato se i ne sme dozvoliti da poklekne sistem koji obezbeđuje 76 odsto od ukupnih količina proizvednog uglja i 54 odsto ukupno proizvedene električne energije u Srbiji. Jer ako zastane proizvodnja u  „Kolubari“, staje i ceo lanac u proizvodnji električne energije.

Koji su to najveći i najteži problemi u  „Kolubari“?

Jedan od objektivnih uzroka nelikvidnosti je i niska cena električne energije. Uzroka u samom PD ima više, a jedan od njih su i troškovi po osnovu tužbi radnika za naknadu za smenski rad. Taj problem proistekao je iz Zakona o radu i ništa nije sporno, plaća se i plaćaće se smenski rad, ali je problem što taj propis nije validno utkan u kolektivni ugovor. Tako su radnici uz savete advokata krenuli da tuže  „Kolubaru“ i u 2012. Godini PD je zbog toga na gubitku čak 2, 4 milijarde dinara. To je veliki iznos i za kompanije u inostranstvu, a kamoli u Srbiji.

Ima li problema koje je  „Kolubara“ mogla sama da reši?

Ima. Jedan od takvih gorućih problema je prenamena gradskog građevinskog zemljišta posle eksproprijacije u najnižu kategoriju. Tu se pokazala neažurnost i neprofesionalnost pravne službe u  „Kolubari“. Da je prenamena urađena na ispravan način, troškovi bi bili smanjeni sa sadašnjih 600 miliona na manje od 200 miliona dinara. Za izmirenje dugova prema državi i dobavljačima PD je bio potreban kredit od dve milijarde dinara. Kada se tome dodaju 2, 4 milijarde dinara za tužbe u vezi sa smenskim radom, jasno je da su troškovi preteški za RB  „Kolubara“. A treba istaći da će za sve investicije u eksproprijaciji u 2013. Godini biti izdvojeno tri milijarde dinara. Loša veza između proizvodnje i komercijalnog sektora u samoj  „Kolubari“, takođe, jedan je od unutrašnjih problema. Dobra veza između ove dve celine neophodna je kako bi sistem funkcionisao, jer do sada potrebe kopova nisu bile usklađene sa nabavkama komercijalnog sektora.

Kako rešiti te probleme?

U rešavanje nagomilanih problema ulazimo korak po korak. Najvažnije je da se ne stane sa nabavkom opreme, bagera i linija za eksploataciju uglja. Što se tiče bolje veze između komercijale i proizvodnje, već su urađene značajne promene i sve bolje funkcioniše, kako na nivou RB  „Kolubara“, tako i EPS – a. Prvi efekti tih promena biće vidljivi već početkom 2013. Godine. Pokrenuli smo pravnu proceduru i nepravda u vezi sa naknadom za gradsko građevinsko zemljište trebalo bi da bude ispravljena u prvom kvartalu naredne godine.

Ima li  „leka“ za smenski rad?

U 2013. Godini troškovi za tužbe za smenski rad mogli bi da dostignu vrednost od tri milijarde dinara. Više od 5. 000 radnika ponelo je tužbe i postoji 7. 000 predmeta u postupku. Treba reći da nisu svi radnici koji smatraju da imaju pravo i tužili RB  „Kolubara“, jer ima i ljudi koji neće da tuže. Jedno od rešenja za pitanje smenskog rada je i izmena kolektivnog ugovora, koji treba da bude potpisan krajem januara ili početkom februara. U Skupštini Srbije pokrenuli smo postupak za autentično tumačenje Zakona o radu, a konačno rešenje za tretiranje smenskog rada biće u izmenama zakona. Kako se priprema novi zakon o radu procedura će biti duža nego samo sa izmenama zakona.

Spora eksproprijacija mogla bi vrlo brzo da ugrozi budućnost  „Kolubare“. Kako više uključiti državu i EPS da se ubrza eksproprijacija?
Imamo podršku i EPS – a i države, ali je mnogo važnije da imamo razumevanje u EPS – u. Vreme je da se investira u RB  „Kolubara“. Možemo doći u situaciju da sređene,  „upeglane“ termoelektrane neće imati dovoljne količine uglja, jer nije investirano u  „Kolubaru“. U poslednjih mesec dana dnevnu proizvodnju podigli smo do 103. 000 tona i to je maksimum. Iako planirane tri milijarde dinara za eksproprijaciju u 2013. Godini zvuče značajno, to nije dovoljno. Proces eksproprijacije mora ići mnogo brže nego do sada, jer se Polje  „D“ nalazi na kraju eksploatacionog veka. U Vreocima treba što pre završiti eksproprijaciju i pokrenuti značajne infrastrukturne investicije kao što su izmeštanje dela Ibarske magistrale, nekoliko lokalnih puteva, dela pruge i dela toka reke Peštan. To su sve preduslovi za proširenje sadašnjih i otvaranje novih polja. Da bi se otvorio kop  „Radljevo“, koji se pominje kao najznačajniji kop u budućnosti, potrebno je sprovesti sve ove investicije. Bez toga nema ni govora o gradnji TENT B3.

Postoji li i finansijska podrška za te projekte? Da li je ostalo dovoljno vremena?

Postoji. Imamo podršku za finansijski deo projekta. Ne smemo izgubiti nijedan mesec u eksproprijaciji, da bismo održali proizvodnju od 30 miliona tona godišnje.

Ranije se činilo da  „Kolubara“ nema ničiju podršku u eksproprijaciji. Kakva je sada situacija?

Koncept promena u EPS – u dovešće do promene u filozofiji poslovanja i urodiće plodom već u 2013. Godini. Važnije je promeniti filozofiju poslovanja svakog PD i formirati menadžment koji će se domaćinski ophoditi i voditi firmu.

Poslednjih nekoliko godina  „Kolubara“ nije na najboljem glasu u javnosti i slovi za firmu u kojoj se nenamenski trošilo, zloupotrebljavalo. Prethodni menadžment uspeo je da smanji troškove. Ima li prostora za dodatna smanjenja i kako pokazati da

„Kolubara“ može da bude zdravo preduzeće?

„Kolubara“ je zahvaljujući događajima od pre nekoliko godina dobila negativnu etiketu u javnosti i građani u Srbiji ovo preduzeće smatraju leglom korupcije. Zadovoljan sam što su u prethodnom periodu smanjeni troškovi za angažovanje spoljne mehanizacije tako što su  „Kolubara“ i  „Kolubara – Građevinar“ značajnim ulaganjem došli do neophodnih mašina. Danas nema angažovanja mehanizacije koja nije u vlasništvu RB  „Kolubara“ i  „Kolubara – Građevinara“. Međutim, to je samo jedan segment koji je poznat javnosti, a za dva meseca koliko sam na čelu PD sa saradnicima sam uočio mnoge nedostatke i zloupotrebe u različitim sektorima. Kadrovskim promenama eliminisali smo mogućnost daljih zloupotreba, a nadležne institucije upoznaćemo o svim negativnim aktivnostima iz prethodnog perioda.

Mnogi problemi pristiskaju preduzeća  „trećeg kruga“, koja su nekada izdvojene iz sistema. Kako da prežive  „Kolubara – Metal“ i slične firme?

„Kolubara – Metal“ je jedina izdvojena firma, čija osnivačka prava i dalje ima RB  „Kolubara“, ali nivo angažovanja  „Metala“ je prepolovljen u poslednjih nekoliko godina. Rešenje je u dodatnom angažovanju u okviru EPS – a i neophodno je iskorišćenje zakonskih mogućnosti kako bi  „Metal“ mogao direktno da ugovara poslove sa svima u sistemu EPS – a. To je dugoročni lek.

Od 1. Januara najavljene su promene u sistemu EPS – a. Šta to znači za RB  „Kolubara“?

Od 2013. Godine na nivou EPS – a biće centralizovane nabavke i to odgovara  „Kolubari“. Centralizacijom javnih nabavki imaćemo uvid i praćenje stanja zaliha u magacinima u svim PD, jer se dešava da TE – KO  „Kostolac“ godinama drži u magacinu nešto što je potrebno

„Kolubari“, a često ne može da se nabavi ili je preskupo. Zato je važno što pre povezati nabavke PD, kako bi bili što efikasniji. Istina, tim potezom direktori PD gube deo moći, ali smatram da je najvažnije da firma funkcioniše i ostvaruje rezultate. Procene su da, ako se realizuje centralizacija javnih nabavki, sledi ušteda od 25 do 30 odsto. Ne treba se plašiti transformacija, već odlučno krenuti ka cilju.

Projekat sa višestrukim značajem

U kojoj fazi je projekat  „Unapređenje zaštite životne sredine u RB Kolubara“, koji se finansira kreditima EBRD i KfW banke?

Stručni timovi EPS – a i RB  „Kolubara“ intenzivno rade na brojnim aktivnostima za realizaciju tog projekta. Objavljeni su tender za nabavku bagera za otkopavanje jalovine, kao i poziv za nabavku sistema tračnih transportera i odlagača i za konsultanta za deo projekta koji je planiran za finansiranje iz sredstava KfW banke. Planom je predviđeno da se tender za nabavku sistema za napajanje objavi kao poslednji od svih paketa, zbog dinamičke usklađenosti završetka realizacije nabavki. Cilj ovog projekta je obezbeđivanje sigurne i kontinuirane isporuke uglja i racionalno upravljanje prirodnim resursom, uz smanjenje atmosferskog zagađenja u termoelektranama koje koriste ugalj iz kolubarskog basena. Ovaj projekat ima tehnološki, ekološki i socijalni značaj. Realizacija će obezbediti korišćenje lignita ujednačenog kvaliteta koji se otkopava na površinskim kopovima  „Kolubare”, što će omogućiti povećanje efikasnosti rada TE  „Nikola Tesla” i TE  „Morava”.

Izvor Kwh

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Koliki je potencijal biomase u Srbiji?

Vlasnik "Point grupe" Zoran Drakulić rekao je da bi cela Srbija mogla da se greje na domaću biomasu i da se iz tog obnovljivog izvora može proizvoditi i električna energija, pa mu nije jasno zašto se nastavlja gasifikacija, kada...

Srbija: Koliko je bezbedna nuklearna energija?

Pored daleke Francuske i još dalje Kine, susedna Mađarska je takođe svoju energetiku oslonila na nuklearne izvore. Srbija tek kreće u tom pravcu, a prvi korak će biti ukidanje moratorijuma na zabranu izgradnje nuklearnih elektrana i otpočinjanje procedure koja podrazumeva čitav...

Srbija: Rafinerija u Smederevu ispuniće najviše evropske standarde

Kada je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, prošle nedelje potpisala okvirni sporazum sa kompanijom „Čajna enerdži internešenel grupa” o izgradnji postrojenja za preradu nafte u Smederevu, gde bi trebalo da se proizvode derivati u skladu sa najvišim...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!