EPS ima ambiciozne planove u korišćenju obnovljivih izvora s tim što se u javnosti često greši kada se u njih svrstavaju samo male HE, solarna, vetro-energija, biomasa… Jer, velike HE, iako nemaju pravo na stimulativne mere, ulaze, isto tako, u „zelenu“ energiju elektroenergetskog bilansa Srbije. Ovo je za naredni broj „kWh“ izjavio Vladimir Đorđević, izvršni direktor EPS-a za obnovljive izvore.
– Srbija trenutno ima učešće obnovljivih izvora od 21,4 odsto u energetskom bilansu, što je više od trenutno potrebnih 20 odsto, ali granice se stalno podižu i ima izgleda da će taj limit biti podignut na oko 28 do 29 odsto – kaže Đorđević. – Pojedinosti učešća pojedinih obnovljivih izvora biće određene u Strategiji obnovljivih izvora energije, koja bi trebalo da bude urađena do kraja godine. A njena izrada neophodna je i da bi se realno znalo koliko je i kojih izvora isplativo razvijati. Jer Srbija, kao Neaneks 1 zemlja Kjoto protokola, zasada nema obavezu smanjenja emisije ugljen-dioksida.
Kako Đorđević ističe Srbija, međutim, mora identifikovati gde su naše emisije ugljen-dioksida, šta će nam biti obaveze, koji su resursi raspoloživi i kako da na najjeftiniji način dođemo do toga. Kao posledica toga Republika Srbija i JP EPS su napravili Inicijalnu nacionalnu komunikaciju koja je usvojena u Kankunu 2010. godine, u kojoj je sačinjen inventar emisija ugljen-dioksida, data politika zemlje u oblasti klimatskih promena, kao i akcioni plan smanjenja emisija Projekti „zelene“ energije moraju da bud isplativi, subvencionisani i u skladu sa državnom politikom u toj oblasti.
– EPS uveliko radi na podizanju snage i proizvodnje u velikim HE, a spremni su i projekti za obnovu postojećih i gradnju novih malih HE – napominje Đorđević. – HE „Đerdap 1“ i „Bajina Bašta“, posle završenih revitalizacija koje su u toku, imaće agregate sa snagom većom za deset odsto, a radni vek biće produžen za 30 godina. Za HE „Đerdap 1“ revitalizacija opreme košta oko 170 miliona dolara, a „Bajine Bašte“ 65 miliona evra.
Izvršni direktor EPS-a za obnovljive izvore napominje još i da revitalizacije često podrazumevaju povećanje snage, jer je sada hidrologija mnogo bolje sagledana uz pomoć novih tehnologija. Uz korišćenje softverskih alata svi parametri postaju mnogo precizniji. Sigurnosni faktori, koji su često bili ograničavajući, sada mogu da budu manji, a u postojeće gabarite HE mogu da se smeste mašine veće snage. Bitno je, takođe, i to da će se u EPS-u, osim velikih, modernizovati i manje HE, a takvi zahvati urađeni su već u „Ovčar banji“ i „Međuvršju“. Sledeće na redu su, prema rečima Đorđevića, „Vlasinske HE“, gde je već revitalizovana elektro oprema, a predstoji modernizacija deset agregata, vredna oko 12 miliona evra.
