Energija vetra dobija sve veći strateški značaj u jugoistočnoj Evropi — ne zato što je razvoj projekata postao jednostavniji, već zato što ubrzano širenje solarne energije povećava vrednost proizvodnje iz obnovljivih izvora van perioda najveće proizvodnje fotonaponskih elektrana. Kretanja cena u julu ukazala su na komercijalnu prednost diversifikovanijeg proizvodnog profila, dok su najave projekata u Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj i Turskoj pokazale da investitori reaguju na promene tržišne dinamike. Glavno ograničenje više nije interesovanje investitora za energiju vetra. To je brzina kojom projekti mogu da obezbede dozvole, pristup mreži i bankabilnu podršku prihodima.
Julska kriva cena nagrađuje raznovrsnost obnovljivih izvora. Regionalni tržišni monitor procenio je proizvodnju solarne energije na 8.518 MW za isporuku 20. jula, u poređenju sa svega 1.467 MW energije vetra, pri čemu je proizvodnja iz vetra bila za 290 MW manja nego prethodnog dana. Solarne elektrane oborile su cene tokom podneva, ali su slabija proizvodnja iz vetra i nestanak fotonaponske proizvodnje nakon zalaska sunca doprineli večernjim cenama od približno 190 evra/MWh u Rumuniji, Bugarskoj i Grčkoj i 210 evra/MWh u Srbiji.
Prethodni nedeljni bilans ukazivao je na isti trend. Tokom 27. nedelje, proizvodnja energije vetra u posmatranoj jugoistočnoj Evropi smanjena je za 5,1%, dok su solarna energija i hidroenergija pale za 1,8% i 3,4%, respektivno. Neto uvoz povećan je za 28,2%, pri čemu je termoenergetska proizvodnja nadomestila deo manjka. Ovi podaci predstavljaju operativne snimke tržišta, a ne dokaz trajne premije za energiju vetra, ali pokazuju zašto periodi slabe proizvodnje iz vetra mogu postati posebno skupi kada solarna proizvodnja u večernjim satima nestane.
Energija vetra ne proizvodi uvek električnu energiju tokom sati najviših cena, a povećanje instaliranog kapaciteta vremenom takođe može dovesti do kanibalizacije cena energije vetra. Za sada, međutim, jugoistočna Evropa ima znatno veću koncentraciju solarne proizvodnje tokom dnevnih sati nego proizvodnje iz vetra u istom periodu. Marginalni projekat vetroelektrane zato nudi proizvodni profil koji je manje korelisan sa satima najveće prekomerne ponude na regionalnom tržištu, što mu daje sve veći strateški značaj u sistemu kojim dominira rast fotonaponskih kapaciteta.
Energija vetra trenutno ostvaruje znatno veću tržišnu vrednost od solarne energije. Pokazatelji tržišne vrednosti ENTSO-E pružaju strukturno merilo. Za period od 1. juna 2025. do 1. juna 2026. godine, izračunata capture price za energiju vetra dostigla je 108 evra/MWh u Hrvatskoj, 107 evra/MWh u Bugarskoj, 105 evra/MWh u Rumuniji i 88 evra/MWh u Grčkoj. Odgovarajuće vrednosti za fotonaponsku proizvodnju iznosile su 69 evra/MWh, 57 evra/MWh, 58 evra/MWh i 43 evra/MWh.
Vrednost profila proizvodnje energije vetra zato je na ova četiri tržišta bila između 39 i 50 evra/MWh viša od vrednosti solarne proizvodnje. ENTSO-E je zaključio da je energija vetra tokom posmatranog perioda bila izložena manjoj kanibalizaciji cena nego fotonaponska proizvodnja. Pokazatelji ne uzimaju u obzir godišnji prinos vetroelektrana, kapitalne troškove ili kvalitet resursa na konkretnoj lokaciji i ne treba ih tumačiti kao prinose na nivou pojedinačnog projekta. Ipak, oni pokazuju da regionalno tržište trenutno više vrednuje vremenski profil proizvodnje energije vetra.
To menja investicionu logiku. Solarne elektrane mogu i dalje da se razvijaju brže i, u mnogim slučajevima, jednostavnije, ali energija vetra može da obezbedi bolji profil tržišne vrednosti, sezonsku diversifikaciju i prirodnu zaštitu portfolija kojima dominira dnevna proizvodnja iz fotonaponskih elektrana. Kako udeo solarne energije raste, vrednost komplementarnih proizvodnih profila postaje sve važnija za investitore, korporativne kupce i trgovce električnom energijom.
Rumunija pruža najjasniji dokaz preusmeravanja kapitala ka energiji vetra. Brza poboljšanja u postupcima izdavanja dozvola za solarne projekte skratila su rokove razvoja i doprinela rastućoj ponudi fotonaponskih projekata. Učesnici na tržištu sve češće opisuju solarno tržište kao povoljnije za kupce, dok se konkurencija za vetroenergetske projekte pojačava. Rumunska vlada je takođe prilagodila raspodelu kapaciteta u aukcijama za obnovljive izvore kako bi više podrške usmerila ka projektima energije vetra.
To, međutim, ne znači da je razvoj vetroelektrana u Rumuniji jednostavan. Projekti energije vetra uglavnom zahtevaju duže procedure u oblasti zaštite životne sredine, prostornog planiranja i priključenja na mrežu nego solarni projekti. Zagušenja na mreži i dalje predstavljaju veliku prepreku, dok se očekuje da će prelazak na aukcijsku dodelu kapaciteta na mreži povećati značaj finansijskih garancija, zrelosti projekta i prava na priključenje koja se zaista mogu realizovati.
Korporativna nabavka električne energije ipak otvara nove puteve do tržišta. Kompanija Rezolv Energy potpisala je u martu desetogodišnji virtualni ugovor o kupoprodaji električne energije, prema kojem će bugarski industrijski potrošač kupovati električnu energiju povezanu sa vetroelektranom Vifor snage 461 MW u Rumuniji. Kupac je već imao PPA za solarnu energiju u Bugarskoj, a energiju vetra dodao je kako bi poboljšao ravnotežu svog portfolija obnovljive električne energije. Transakcija je opisana kao prvi javno objavljeni prekogranični PPA za energiju vetra u Bugarskoj.
Jedan ugovor ne stvara likvidno regionalno tržište. Ipak, on potvrđuje potencijalno važan model: kompanije na tržištima sa visokim udelom solarne energije mogu da ugovaraju proizvodnju iz vetroelektrana preko državnih granica kako bi smanjile koncentraciju proizvodnje u pojedinim satima i poboljšale ukupnu pokrivenost svojih potreba za obnovljivom električnom energijom. Sve veća privlačnost ovog modela odražava rastuću vrednost diversifikacije portfolija, a ne nabavke energije iz samo jedne tehnologije.
Bugarska pokazuje razliku između razvojnog potencijala energije vetra i kapaciteta koji zaista može da bude izgrađen. Industrija energije vetra u zemlji navodi razvojni portfolio od približno 4 GW, pri čemu se pojedini projekti već nalaze u naprednim fazama razvoja i finansiranja. Industrija očekuje da će oko 200 MW biti pušteno u rad do kraja 2027. godine i veruje da bi najmanje polovina postojećeg portfolija mogla da bude završena do 2030. godine.
Proces realizacije i dalje je spor. Bugarskim projektima energije vetra obično je potrebno četiri do pet godina da dostignu status spremnosti za izgradnju. Predstavnici industrije ukazali su na sporu reformu procedura izdavanja dozvola i ograničenu institucionalnu podršku i pozvali na uvođenje ugovora za razliku (CfD) kako bi se obezbedio predvidljiviji pristup tržištu.
Razvojni portfolio zato ne treba posmatrati kao neposrednu novu ponudu. Spora transformacija najavljenih projekata u operativne vetroelektrane sama je jedan od razloga zbog kojih energija vetra zadržava svoju vrednost oskudice. Najveću tražnju investitora verovatno će privući projekti koji već imaju ekološke dozvole, obezbeđena prava na zemljište, kapacitet na mreži i kredibilan PPA ili mehanizam podrške.
Grčka napreduje u razvoju energije vetra na moru, ali rizik od redukcije proizvodnje ostavlja investitorima. Zemlja je u julu ostvarila najvažniji razvoj u oblasti energije vetra na moru u regionu, kada je ministarskom uredbom planirani kapacitet povećan na 2,35 GW, u poređenju sa 1,9–2 GW predviđenih nacionalnim energetskim planom, uz dodelu kapaciteta pojedinačnim zonama.
Plan uključuje 600 MW pilot-projekata kod Trakije, 250 MW u blizini Krita, 500 MW u oblasti Dodekaneza, 500 MW oko Kiklada i u Evbejskom zalivu i 200 MW u Patrajskom zalivu. Identifikovane su i tačke priključenja na mrežu, čime je obezbeđena veća jasnoća za budući razvoj.
Očekuje se da će se većina projekata takmičiti za ugovore za razliku, dok bi pilot-segment od 600 MW trebalo da dobije fid-in tarife. Vlada, međutim, nije obezbedila posebnu zaštitu projekata na moru od redukcije proizvodnje. Oni će biti podvrgnuti istom opštem okviru za ograničavanje proizvodnje kao i drugi proizvođači iz obnovljivih izvora.
Uredba je zato pre svega signal politike i dizajna tržišta, a ne neposredno povećanje ponude. Pred projektima se i dalje nalaze istraživanja, priprema aukcija, izdavanje dozvola, ulaganja u mrežu i izgradnja. Odsustvo posebne zaštite od redukcije proizvodnje posebno je važno za kapitalno intenzivne projekte energije vetra na moru, jer će ponuđači morati da taj rizik uključe u očekivane prinose, finansijske strukture i ponude na aukcijama.
Turska predstavlja regionalno merilo u pogledu obima i finansiranja. Vlada je u julu najavila aukciju za obnovljive izvore ukupnog kapaciteta 2,4 GW, od čega je 1,5 GW rezervisano za sedam projekata energije vetra. Podnošenje ponuda zakazano je za 13. oktobar. Turska je u maju imala 15,1 GW priključenog kapaciteta energije vetra i 26,9 GW fotonaponskog kapaciteta.
Aktivnost u oblasti finansiranja pokazuje da projekti energije vetra podržani aukcijama i dalje mogu da pređu iz faze dodele kapaciteta u izgradnju. FMO i nemački DEG dogovorili su finansijski paket od 180 miliona dolara za kompaniju Enerjisa Üretim, namenjen za tri vetroparka ukupne snage 250 MW u provinciji Mugla. Projekti su već u izgradnji i očekuje se da počnu sa radom tokom 2026. godine. Finansiranje ima rok od osam godina i podržava projekte dodeljene u okviru državnog mehanizma podrške YEKA.
Model Turske ne može direktno da se prenese na svako tržište jugoistočne Evrope. Ipak, on pokazuje šta manjim tržištima često nedostaje: redovni aukcijski ciklusi, unapred definisane lokacije za priključenje na mrežu, razvojni portfolio industrijskog obima i finansijske strukture sposobne da dodeljeni kapacitet pretvore u izgradnju. To objašnjava zašto dizajn tržišta i sposobnost realizacije mogu biti jednako važni kao i sam potencijal energije vetra.
Ograničenja na mreži u Zapadnom Balkanu dodatno povećavaju premiju za zrele projekte. Rast energije vetra u regionu i dalje je tesno povezan sa politikom razvoja prenosne mreže i dostupnošću kapaciteta. Odluka Srbije da do 2029. godine ne obrađuje zahteve za studije priključenja velikih novih projekata energije vetra i solarne energije značajno usporava naredni razvojni ciklus.
Budući da projekti energije vetra već imaju duže rokove razvoja od fotonaponskih projekata, takva odlaganja su posebno značajna. Verovatan komercijalni rezultat jeste širenje razlike u vrednosti između projekata u ranoj fazi razvoja i projekata koji već imaju napredne dozvole ili prava na priključenje.
Kupovina nominalnog megavata planiranog kapaciteta energije vetra zato se sve više razlikuje od kupovine projekta koji može da uđe u izgradnju. U uslovima ograničenog kapaciteta mreže, zrelost projekta, status dozvola i prava na priključenje mogu postati vredniji od same veličine razvojnog portfolija.
Energija vetra će zadržati stratešku vrednost, ali će dodavanje novih kapaciteta ostati neujednačeno. Energija vetra u jugoistočnoj Evropi ima dobre šanse da zadrži prednost u pogledu profila proizvodnje sve dok solarni kapacitet nastavlja da raste brže od energije vetra i skladištenja. Korporativni kupci će verovatno sve više kombinovati ove dve tehnologije, koristeći solarnu energiju za jeftinu dnevnu električnu energiju, a energiju vetra za širu satnu i sezonsku pokrivenost potreba.
Visoka capture price vrednost, međutim, ne uklanja razvojne rizike. Kratkoročno tržište verovatno će favorizovati kopnene projekte koji imaju dozvole i obezbeđen kapacitet na mreži, projekte podržane ugovorima za razliku ili dugoročnim PPA ugovorima, kao i prekogranične strukture koje povezuju tržišta bogata energijom vetra sa industrijskom potražnjom u drugim delovima regiona.
Energija vetra na moru nudi značajan strateški potencijal, ali ostaje prilika sa dužim rokom realizacije koja zahteva stabilnu regulatornu politiku, obimna istraživanja i velika ulaganja u mrežu. Njeni rokovi razvoja znače da ona verovatno neće rešiti neposredni izazov fleksibilnosti jugoistočne Evrope, ali bi mogla da postane važan deo dugoročne strukture proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora u regionu.
Centralna poruka jula za tržište energije vetra u jugoistočnoj Evropi zato nije da energija vetra zamenjuje solarnu energiju. Reč je o tome da elektroenergetski sistem sa visokim udelom solarne energije sve više daje premiju obnovljivoj proizvodnji koja se pojavljuje u drugačijem vremenskom periodu. Širom regiona, komercijalna vrednost tehnološke raznovrsnosti počinje direktno da se odražava u capture price pokazateljima, strategijama ugovaranja, vrednovanju projekata i interesovanju investitora.
