Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...

Uz Kineze, i Rusi hoće u Kostolac

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Prilikom posete Privrednom društvu „Termoelektrane i kopovi Kostolac“, povodom Dana ove kompanije i Dana rudara Srbije, premijer Ivica Dačić je, u prijatnom ambijentu Arheološkog parka Viminacijum pred brojnim zvanicama, izjavio da cilj Vlade mora biti stvaranje uslova da pri svakom tenderu u zemlji i domaće firme budu uposlene kao što je slučaj u paket projektu u Kostolcu, a završetak tog projekta značiće i završetak ekonomske krize.

Dačić je kazao da nije samo Kina, kroz čiji kredit se realizuje paket projekat, zainteresovana za Kostolac, već da je to i Rusija. -Naši su planovi da učinimo sve da politika koju vodimo bude merljiva, rekao je Dačić. On je naglasio da će se, pošto ga je direktor tog privrednog društva Dragan Jovanović zamolio da pomogne da prebrode izvesne administrativne barijere, lično založiti da se to i učini, a nakon toga, kako je naglasio, tražiće i obećanja da će rokovi biti ispoštovani. Paket projekat Kostolac, nova fabrika Fijata, Južni tok, Er Srbija…to su primeri kako ćemo u narednom periodu raditi, otvarati nova radna mesta i investirati. Kostolac je primer kako se investicijama može rešavati ekonomska kriza i povećavati broj zaposlenih što je sada najavažniji zadatak Vlade Srbije, podvukao je Dačić. On je naveo i činjenice koje ukazuju na uspešnost rada tog privrednog društva i naglasio da su rudari Kostolca primer kako može da se radi ako ljudi veruju da mogu.

Rekordi

– Termoelektrana Kostolac je posle prve faze oborila sve rekorde, a paket projekat je najveća investicija u zemlji, domaće kompanije rade najveće poslove Termoelektrane ostaju u sistemu EPS-a i ne menjaju vlasničku strukturi, a kredit se vraća kroz prodaju električne energije i neopterećuje budžet, rekao je Dačić. Premijer je naglasio da je taj projekat dobar putokaz i za druge u zemlji, a da je energetika krvotok za razvoj Srbije, podsetivši da je jedino tu ostvaren rast od oko tri odsto godišnje. Želim da i vama i nama rudarski kažem srećno, poručio je na kraju Dačić.

Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević istakao je da je u rudarstvu ostvaren porast od 4,7 odsto i da značajno učešće u tome ima Termoelektrana Kostolac. Ministar je naglasio da je pored Kostoilca, obišao i Bor i naglasio da želi da se taj talas progresa koji se oseća i u Boru proširi i na druge gradove jer je rudarstvo šansa koju Srbija ne sme da ispusti.

Bačević je dodao da je sada saznao za administrativne probleme tog privrednog društva i istakao da je obaveza i drugih ministarstava da budu na usluzi, a da je druga razvojna šansa cele Srbije Viminacijum gde je večeras održana svečanost.

Podrška

Direktor Kompanije PD „TE-KO Kostolac“ Dragan Jovanović poručio je premijeru da svi zaposleni podržavaju vladu i njenu inicijativu za pokretanje privrede i zapošljavanje. On je naveo da Termoelektrane Kostolac raspolažu sa 35 miliona dolara sa kojima može da se pokrene investicija, ali da avansna sredstva ne mogu da koriste zbog administrativnih barijera. Direktor Jovanović je premijera Dačića zamolio za lično angažovanje na rešavanju tog problema što mu je premijer i obećao.

U jutarnjim satima, direktor PD „TE-KO Kostolac“ Dragan Jovanović, zajedno sa zamenikom direktora Aleksandrom Jovanovićem, predstavnicima sindikata, i funkcionerima Gradske opštine Kostolac, odao je poštu i položio venac na Spomen obeležju rudara u Starom Kostolcu, a po programu planiranih aktivnosti, je održana svečana akademija u prisustvu rukovodilaca preduzeća, zaposlenih i penzionera u Centru za kulturu Kostolac. Tom prilikom, prisutnima se obratio direktor Dragan Jovanović, koji je govorio o postojećem kao i budućem načinu poslovanja PD „TE-KO Kostolac“ i istakao iskazanu dobit od 2,7 milijardi dinara u prvih 6 meseci ove godine kao najbolji pokazatalj kvaliteta poslovanja same firme i dodao da ih očekuje realizacija velikih projekata u budućnosti. -Razvojni program naše kompanije podrazumevaju dva moguća pravca. Prvi pravac je razvoj kompanije na korišćenju i konačnom iscrpljivanju resursa iz postojećeg kopa Drmno i u tom smislu dinamika buduće izgradnje podrazumeva izgradnju jednog novog kapaciteta na lokaciji Termoelektrana Drmno, snage 350 megavata, oko čega se vode intenzivni pregovori sa kineskim partnerima, a početak izgradnje očekuje se 2014. godine, rekao je Jovanović i potom govorio o drugom pravcu razvoja preduzeća koji podrazumeva eksploataciju zapadnog dela kostolačkog basena u Dubravici, ispod čijeg zemljišta se nalazi 400 do 500 miliona tona uglja.

Istog dana, uručeni su i pokloni penzionerima, sat marke Esprit i štap, kada se u ime svih, prisutnima obratio penzioner Branislav Erakovć iskazavši veliku zahvalnost i čast što je svoj radni vek proveo u privrednom društvu. Direktor Dragan Jovanović je iskoristio priliku da predsedniku Gradske opštine Kostolac Vladimiru Vili, simbolično daruje novi digitalni sat koji je postavljen na zgradi direkcije preduzeća.

Dan ranije, 5.avgusta, PD „TE-KO Kostolac“ u Termoelektrani A u Drmnu, obeležilo je Dan bezbednosti i zdravlja na radu. Kako je istakao direktor Dragan Jovanović, privredno društvo mora da bude društveno odgovorno a samim tim, zaštita na radu i životne sredine je prioritet u 2013.godini.

Sertifikat

– Ove godine smo uradili jedan ozbiljan projekat, sažet konkretnim merama koje ćemo, saglasno sa sertifikatom o sistemu kvaliteta za bezbednosti i zaštitu na radu, sprovoditi tokom ove godine. Privredno društvo je, u svom proizvodnom, tehnološkom i organizacionom procesu, došlo na jedan nivo gde je povećan obim fizičke proizvodnje. Manji broj radnika premašio je 2004. godinu u obimu proizvodnje, kada je duplo veći broj ljudi bio angažovan. Statistikom je utvrđeno da je 2004. godine zabeleženo 174 povreda na radu, dok je prošle godine broj smanjen na 64, objasnio je Jovanović, i istakao da nije nemoguće dostići nivo nulte tolerancije, cilj da se ne zabeleži u narednom periodu nijedna povreda na radu. O ozbiljnosti ovog projekata govorila je direktorka sektora za IMS Tijana Perić, koja je naglasila da se realizacija očekuje krajem godine, kao i smanjenje povreda na radu makar za 5 odsto. Trenutno je u procesu podizanja svesti zaposlenih o zaštiti na radu, koji je propraćen obilnim propagandnim materijalnom i udžbenicima koji će uskoro biti odštampani.

Izvor Danas

 

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Kako izgleda koncesioni model za istraživanje ruda?

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić nedavnoje izjavila da bi Srbija, ako se realizuje projekat Jadar, mogla dostići prihode i životni standard građana Norveške. Doskorašnja premijerka očigledno nije ili ne želi da bude upoznata sa norveškim modelom ostvarivanja prihoda od...

Srbija: Investicije Ziđina u održivo rudarstvo

U poslednjih pet godina kompanija "Ziđin" rešila je zagađenje vazduha u Boru, a postavljen je sistem za reciklažu industrijskih otpadnih voda, tako da nema ispuštanja u vodotoke, rekao je Ću Guo Džu, direktor "Srbija Ziđin kopera". Kaže da je...

Koliki je potencijal biomase u Srbiji?

Vlasnik "Point grupe" Zoran Drakulić rekao je da bi cela Srbija mogla da se greje na domaću biomasu i da se iz tog obnovljivog izvora može proizvoditi i električna energija, pa mu nije jasno zašto se nastavlja gasifikacija, kada...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!