Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaUmesto iz sunca...

Umesto iz sunca i vetra dovoljno struje iz Bistrice

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img
Ova reverzibilna hidroelektrana proizvodila bi vršnu energiju za pokrivanje maksimalne dnevne potrošnje, što je najskuplja energija
Podatak da će potrošnja električne energije u Srbiji do 2030. godine porasti za 16,3 odsto, što odgovara godišnjem rastu od 0,76 procenata, koju je izneo Odbor za energetiku Srpske akademije nauka u dokumentu „Razvoj elektroenergetike Republike Srbije do 2050. godine”, ponovo je otvorio pitanje kako obezbediti nedostajuće količine struje, a da to nije iz uvoza, pogotovo sada kada ceo svet kuburi s manjkovima.

Budući da smo svakodnevno svedoci zagovaranja i lobiranja za gradnju solarnih panele i vetroparkova koji se nisu pokazali nimalo sigurnim u ovim hladnim danima, već su EPS-u, EMS-u i svim građanima Srbije izvukli dodatni novac iz džepa za kupovinu skupe struje, problem bi mogao da bude rešen gradnjom reverzibilne hidroelektrane (RHE) „Bistrica”.

Iako ova ideja nije nova, o njoj se proteklih meseci nije mnogo govorilo bar ne toliko koliko o vetru i suncu. Ovo pitanje je utoliko važnije ako se zna da će se među izazovima sa kojima će se srpska energetika ubuduće sretati biti i visoki troškovi gradnje postrojenja za skladištenje energije, usled većeg oslanjanja na varijabilne obnovljive izvore energije. Neophodni kapacitet za skladištenje mogao bi se jednim delom obezbediti oslanjanjem na reverzibilne hidroelektrane, dakle, domaći izvor, čime se ostvaruju znatne uštede. One bi mogle pokriti potrebe nedeljnog i sezonskog skladištenja, objašnjavaju za „Politiku” iz Elektroprivrede Srbije.

Značaj RHE „Bistrica” ogleda se u kapacitetu za skladištenje energije, koje omogućava balansiranje sistema, proizvodeći struju onda kada je ona najpotrebnija. Zbog toga je i predsednik Aleksandar Vučić naglasio da za Srbiju ne postoji veći energetski interes od ove RHE. Njenom gradnjom (kapaciteta četiri puta 175 megavati) i korišćenjem jezera Uvac, Kokin Brod i bazena Klak, predviđen je kapacitet skladištenja od 55 gigavat-sati, a moguće je proširenje do 310. Prema najnovijim procenama vrednost investicije je 632 miliona evra. Realizacijom projekta postojaće mogućnost da se iz RHE „Bajina Bašta” i RHE „Bistrica” dobije skladište neto kapaciteta 520 gigavat-sati.

Izgradnjom bi se u velikoj meri optimizovao rad kapaciteta EPS-a. U analizi se takođe navodi da će se uz porast udela varijabilnih obnovljivih izvora energije nastaviti trend oscilacija dan unapred cena električne energije, što otvara mogućnost za profitabilnu eksploataciju RHE „Bistrica”. Upravo je sve to i bio razlog da EPS u decembru 2021. raspiše tender za izradu idejnog projekta i studije opravdanosti za izgradnju reverzibilne hidroelektrane „Bistrica”, čime je pokrenuta realizacija projekta starog 40 godina. RHE bi trebalo da ima četiri agregata nominalne snage 157,1 megavat i maksimalne snaga pumpe 167,9 megavati.

Iz EPS-a naglašavaju da su reverzibilne hidroelektrane fleksibilne. Rade na principu pumpanja vode iz donje akumulacije ili reke u gornju akumulaciju kada je tražnja za električnom energijom manja, a proizvodnjom energije korišćenjem vode iz gornje akumulacije kada tražnja raste. RHE proizvode vršnu energiju za pokrivanje maksimalne dnevne potrošnje, a to je najskuplja energija na tržištu. Zatim se mogu koristiti kao skladišta tako što se energija koristi za pumpanje vode iz donje u gornju akumulaciju.

U dosadašnjim analizama srpske elektroenergetike podvlači se značaj projekta RHE „Bistrica” za stabilnost sistema, posebno imajući u vidu trenutno izuzetno visoke troškove gradnje baterijskih kapaciteta za skladištenje. Ovakav fleksibilan proizvodni kapacitet u uslovima integracije neupravljivih obnovljivih izvora energije iz vetra i solara u celom regionu jugoistočne Evrope donosi bolje strateško pozicioniranje srpske elektroprivrede kako u regionu tako i šire. Priključenje RHE „Bistrica” na prenosni sistem Srbije je usko povezano sa gradnjom prioritetnog prenosnog elektroenergetskog koridora od šireg evropskog značaja, Transbalkanskog koridora za prenos struje.

Prema stepenu završenosti analiza i trenutno postojećoj tehničkoj dokumentaciji, RHE „Bistrica” predstavlja preferiranu opciju u odnosu na gradnju RHE „Đerdap tri”. RHE „Bistrica”, pored sopstvene akumulacije ima mogućnost da koristi i dodatni vodni potencijal iz akumulacija Uvačkog, Zlatarskog i Radoinjskog jezera i tako poboljša korišćenje kaskade drinsko-limskih elektrana, što je mnogo veća prednost u odnosnu na RHE „Đerdap tri”.

Izvor: politika.rs
Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Kako izgleda koncesioni model za istraživanje ruda?

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić nedavnoje izjavila da bi Srbija, ako se realizuje projekat Jadar, mogla dostići prihode i životni standard građana Norveške. Doskorašnja premijerka očigledno nije ili ne želi da bude upoznata sa norveškim modelom ostvarivanja prihoda od...

Srbija: Investicije Ziđina u održivo rudarstvo

U poslednjih pet godina kompanija "Ziđin" rešila je zagađenje vazduha u Boru, a postavljen je sistem za reciklažu industrijskih otpadnih voda, tako da nema ispuštanja u vodotoke, rekao je Ću Guo Džu, direktor "Srbija Ziđin kopera". Kaže da je...

Koliki je potencijal biomase u Srbiji?

Vlasnik "Point grupe" Zoran Drakulić rekao je da bi cela Srbija mogla da se greje na domaću biomasu i da se iz tog obnovljivog izvora može proizvoditi i električna energija, pa mu nije jasno zašto se nastavlja gasifikacija, kada...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!