Predsednik upravnog odbora „Gasproma“ Aleksej Miler i generalni direktor državnog preduzeća „Srbijagas“ Dušan Bajatović su, razmatrajući tok realizacije zajedničkih projekata izgradnje gasovoda „Južni tok“ i podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor“, ukazali na progres u pripremi studije izvodljivosti kopnenih deonica gasovoda u evropskim zemljama.
Studije izvodljivosti gasovoda završile su osim Srbije, i Slovenija, Austrija, Hrvatska i Rumunija, ističe se u saopštenju ruskog holdinga.
Za potrebe realizacije kopnenog dela projekta, Rusija je potpisala međudržavne sporazume sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom. Ranije je saopšteno da će opšta studija izvodljivosti „Južnog toka“ biti gotova do leta, kada će se objaviti i kapitalni troškovi projekta.
U okviru održanih pregovora u Moskvi, Miler i Bajatović su razmotrili i pitanje produženja ugovora o isprukama ruskog gasa Srbiji, naglašavajući da će dalji razvoj rusko-srpske saradnje na sektoru gasa biti baziran na uzajamno korisnoj osnovi i podrazumevati dugoročne strateške interese obe strane.
„Gasprom“ je prošle godine Srbiji isporučio 1,76 milijardi kubnih metara prirodnog gasa, podseća ruska agencija RIA Novosti.
Projekat „Južni tok“ Rusija realizuje u cilju diversifikacije maršruta isporuka prirodnog gasa evropskim potrošačima i predviđa izgrađu gasovoda po dnu Crnog mora u zemlje južne i centralne Evrope.
Kako se pretpostavlja, gasovod „Južni tok“ će se sastojati od četiri linije kapaciteta 15,57 milijardi kubnih metara godišnje svaka.
Prva linija gasovoda bi trebalo da se pusti u rad do 30. decembra 2015. godine, a dalje se planira puštanje u rad po jedne linije godišnje, s tim što je postizanje punog kapaciteta od 63 milijardi kubnih metara predviđeno za 2018. godinu.
Vrednost izgradnje podvodne deonice gasovoda od ruske kompresorske stanice „Raspadskaja“ do bugarske obale iznosiće orjentaciono oko 15,5 milijardi evra.
Izvor tanjug.rs
