Škundrić je objasnio da je „Kolubara B” ozbiljna investicija, a italijanska kompanija ponudila je gradnju termoelektrane od 750, umesto 700 megavata predviđenih tenderom. Gradnja ove TE trebalo bi da se završi u narednih pet godina, odnosno prvi blok za 4,5 a drugi za pet godina, uz istovremeni početak gradnje oba bloka.
Zašto se, po vašoj oceni, na tender za gradnju trećeg bloka u termoelektrani „Nikola Tesla” niko nije javio?
U igri su bila četiri kandidata. Globalna finansijska kriza i promena orijentacije u energetskoj politici nekih zemalja, kao što je slučaj sa Nemačkom, dovela je do toga da nije bilo ponuda na tenderu. Nemačka je obustavila gradnju nuklearki i odlučila da ne ulaže u energetske kapacitete koji su bazirani na uglju. Zato je nemački RWE odustao od TENT-a B3.
Šta je sledeći potez?
Najjednostavnije je obnoviti tendersku proceduru, ali je u tom slučaju potrebno više vremena, a i postoji mogućnost da potencijalni strateški partneri ponovo odustanu od projekta. Imamo ponude od tri kineske kompanije, koje bi bile spremne da na bazi međudržavnog aranžmana uđu u ovaj projekat pod uslovima koji ne bi bili ispod onih propisanih tenderom. U međuvremenu smo imali niz kontakata sa potencijalnim novim kineskim partnerima, koji nude različite aranžmane – preferencijalne kredite na bazi međudržavnog ugovora ili strateškog partnerstva predviđenog tenderom. Zainteresovane su i neke ruske kompanije, a ima i mešovitih firmi, kako sa istoka, tako i sa zapada.
Koliko je za Srbiju hitna gradnja TENT B3?
Ima više razloga da se odmah pristupi realizaciji ovog projekata. Ako bi stopa industrijskog rasta bila veća od tri odsto, a to je minimum koji je potreban našoj zemlji, onda za 10 do 15 godina ne bismo imali dovoljno električne energije za sopstvene potrebe. Imamo uslove da budemo izvoznik struje, a prva zemlja u regionu koja postane lider u proizvodnji i izvozu električne energije biće i lider u privrednom preporodu ovog dela sveta. To je šansa koju bi trebalo iskoristiti, jer mi nemamo značajnije druge resurse u poređenju sa drugim zemljama u regionu, osim energetike i poljoprivrede.
Šta Srbija dobija ugovorom s Italijanima? Da li je tačno da im poklanjamo prirodne resurse?
To su zajednički projekti u kojima na potpuno ravnopravnim osnovama učestvuje Srbija sa Italijom, odnosno EPS i „Seći energija”, kao i kompanije za prenos u Italiji, Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Sa partnerima ako je potrebno možemo da se dogovorimo da se plasman električne energije obavi u Srbiji u onom procentu u kom smo vlasnici, odnosno 49 odsto. Dobijamo neuporedivo višu cenu za deo koji smo uložili. Po našim podsticajnim tarifama kapaciteti iznad 10 megavata ne uzimaju se u obzir kao povlašćeni kapaciteti za proizvodnju čiste energije, dok se u Italiji svi kapaciteti, nezavisno od veličine, tretiraju kao povlašćeni proizvođači i imaju adekvatnu cenu za tu energiju. Razlika u odnosu na kapacitete od preko 10 megavata je četiri do pet puta u korist cene koju obezbeđuju Italijani. To znači da će sa stanovišta profitabilnosti EPS na projektima Ibarskih hidroelektrana sa svojih 49 odsto ostvarivati veće prihode nego da je vlasnik 100 odsto tih kapaciteta. Italijani treba da daju garantovane cene na rok od 15 godina, a spremni su i za period od 30 godina. Postoji i ugovorna odredba da ako je potrebno za zadovoljavanje naših potreba, celokupna proizvodnja bude plasirana nama.
Bilo je problema s gradnjom novih hidroelektrana na Limu. Kanadski investitor je odustao od posla, a protiv vas je podneta tužba?
Razgovarao sam sa kanadskom kompanijom i oni nisu odustali od projekta gradnje limskih elektrana. Svi započeti projektni poslovi, obezbeđivanje dozvola i pripreme za početak gradnje ove godine su u toku. Kanađani će možda biti i prva kompanija koja će stići do građevinske dozvole i postoji mogućnost da se kamen temeljac za HE na Limu postavi ove godine. Bilo je problema u obezbeđivanju interesa italijanske kompanije „Energovoda”, koja je dobila energetske dozvole, ali su smatrali da postoji prostor za još dva manja kapaciteta za koji su bili zainteresovani da ulože novac. Ministarstvo energetike je pokušalo da razgovara sa predstavnicima obe kompanije i uključen je i „Hidroinženjering” da kroz stručnu analizu i najoptimalnije korišćenje potencijala Lima daju rešenja koja bi zadovoljila realne interese obe strane. Očekujem da u narednih 10 dana dođe do potpisivanja memoranduma ove dve kompanije i predstavnika Ministarstva za infrastrukturu i energetiku.
Zašto su vam osporavali potpisivanje energetske dozvole za Lim?
Za kapacitete za koje smo prema katastru dali energetske dozvole postoje određene primedbe – da će doći do narušavanja prirodne okoline i ekoloških posledica. To nije tačno, jer da jeste, tada ne bismo izgradili nijednu hidroelektranu. Ministarstvo energetike nije nadležno za procenu uticaja na životnu sredinu. Kada se dobije energetska dozvola tada se stiču uslovi da se na bazi studije uticaja na životnu sredinu radi procena da li će biti negativnih posledica ili ne. To radi Ministarstvo za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine. Sama energetska dozvola nije garancija za definitivnu realizaciju projekta.
Ako je to tako, zašto je onda američko-holandski konzorcijum „Komiko oil” mislio da ako dobije energetsku dozvolu da će tada mnogo lakše završiti posao gradnje rafinerije nafte u Smederevu?
Kompanija „Komiko oil” nije dobila energetsku dozvolu i to su mogli da govore iz neznanja. Energetska dozvola je početni, ali ne i dovoljni uslov za realizaciju projekta. Uvek insistiramo kod investitora da o tome vode računa s obzirom na to da svaka dozvola košta.
Kako komentarišete poslednja dešavanja oko „Komika”. Komisija za davanje u zakup zemljišta za gradnju rafinerije nafte u Smederevu odbila je ponudu kompanije uz obrazloženje da je lokalna samouprava tražila isplatu celokupnog zakupa odjednom, dok investitor nudi plaćanje na tri rate?
Nisam više ministar energetike, već savetnik premijera i taj posao nije više u mojoj nadležnosti. Izvesno je da „Komiko” za poslednjih godinu i po dana nije dostavio ni dodatnu dokumentaciju za realizaciju svojih investicija.
Izvor politika.rs
