Poskupljenje prirodnog gasa za javne snabdevače odnosno “distributere gasa” će se nepovoljno odraziti na krajnje kupce gasa, kojima će ovo povećanje od 8,6% (kod “Novi Sad Gas”-a) u grupi: „domaćinstvo“ biti dodatno opterećenje za njihov kućni budžet.
Nemogućnost plaćanja dospelih obaveza po osnovu utroška gasa i sve veća nelikvidnost male privrede dovodi većinu „distributera gasa“ u sve veću nelikvidnost i sve veće dugove kod dobavljača JP Srbijagas. Najavljene „socijalne karte“ kao i rešavanje socijalno ugoženih potrošača koje je najavilo „Ministarstvo energetike“ Republike Srbije će sigurno ublažiti efekat poskupljenja ali to svakako neće biti konačno rešenje problema.
Pravo i jedino moguće rešenje u kome bi svi akteri tržišta prirodnog gasa Srbije bili zadovoljni, je da država obezbedi povoljniju ulaznu cenu gasa u kojem ni dobavljač JP Srbijagas kao privremeni snabdevač javnih snabdevača, svoje poskupljenje, više ne bi mogao da pravda razlogom dispariteta ulazne i prodajne cene gasa.
Sa druge strane u javnosti se često polemiše da li je prirodni gas isplativ (?), naravno da jeste isplativ! Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu je na sistemu Novi Sad Gas-a, izvršio potrebna merenja na izabranom uzorku priključenih zgrada, obradio podatke i u studiji koju je izdao publikovao rezultate. Interesantno je upoređenje cena snabdevanja „toplotnom energijom“ koja je bila i ostala i danas dominantan vid grejanja sa „prirodnim gasom“ gde se već godinama postojeća toplovodna infrastruktura prepliće sa infrastrukturom „prirodnog gasa“, tako da u pojedinim ulicama imamo i toplovodnu i gasovodnu mrežu.
Tržište na lokalu je pokazalo da su cene direktnog snabdevanja „prirodnim gasom“ zgrada kolektivnog stanovanja daleko povoljnije u odnosu na zgrade kolektivnog stanovanja sličnih tehničkih k-ka, a koje su priključene na sistem JP Novosadske Toplane.
Sa jedne strane, razloga za to je mnogo gde su gubici sigurno osnovni razlog ali ne treba zanemariti ni mnoge druge razloge koji su doveli do ovakve situacije.
Sa druge strane imamo primere, gde u mnogim zgradama kolektivnog stanovanja koje se zagrevaju na „prirodni gas“ putem zajedničkih kotlarnica (sa kondenzacionom tehnikom) sa maksimalnim stepenom iskorišćenja, (bez gubitaka sistema) računi koje dobije krajnji kupac (stan-domaćinstvo) je mnogo povoljniji, nego da isti račun dobije recimo od JP Novosadske Toplane.
Sve više svesni ove činjenice broj investitora koji podnosi zahtev Novi Sad Gas-u sa zahtevom za priključenje na prirodni gas je sve veći, za pomenute zgrade kolektivnog stanovanja u izgradnji. Naravno da ovaj trend nije karakterističan samo kod priključenja novoizgrađenih objekata jer sve veći broj postojećih stambenih i poslovnih objekata pokazuje interesovanje za smanjenje troškova grejanja, gde evidentno jedan broj kupaca energije i energenata niz godina unazad svakodnevno migrira i kalkuliše, koji je vid energije isplativiji za grejanje ove zimske sezone, a drugi broj kupaca gleda trajno da reši problem povoljnije cene, prebacivanjem na drugi vid snabdevanja energijom ili energentima.
Slična situacija je i u drugim gradovima (Subotica, Sombor) sa tendencijom porasta broja zahteva prelaska snabdevanja jedne vrste energije na drugi energent.
Sasvim je jasno da se država između ostalog dugi niz decenija unazad, vrlo malo ozbiljnije bavila racionalnim „gazdovanjem energije na lokalnom nivou“ pa je nekako to prepuštala lokalnim samoupravama. Dugogodišnje nepostojanje jasne strategije i pogrešno vođena energetska politika na razvoj i širenje energetske infrastrukture na lokalu, već ima za posledicu sve više nerentabilnih energetskih subjekata koji su redovno ili delimično subvencionisani, i već sada predstavljaju veliko opterećenje budžeta mnogih lokalnih samouprava.
Pitanje je, koje se sada sve češće postavlja je ko ima pravo da u ime građana stavlja jednu kategoriju potrošača u „povlašćen položaj“ odnosno da je subvencioniše na lokalnom nivou dok druge kategorije potrošača plaćaju tržišnu cenu energije i energenata. Određene regulative koje je Srbija usvojila podrazumevaju i nediskriminaciju potrošača gasa, struje itd.
Sva ova dešavanja na tržištu Srbije sama po sebi najavljuju neminovnost promena gde više nikada ništa neće biti isto u oblasti tržišnih cena, dok će kod određenih kategorija kupaca (domaćinstava) energijom doći do izmene pariteta u odnosu na druge cene energije i energenata.
Izvor Energyobserver
