Srpsko tržište gasa u martu 2026. godine i dalje se vrti oko jedne dominantne ose: Srbijagas kontroliše komercijalni centar gravitacije, struktura uvoza ostaje u velikoj meri oslonjena na Rusiju, a širenje infrastrukture koristi se za diverzifikaciju pravaca snabdevanja brže nego za otvaranje tržišta stvarnoj konkurenciji. Najnoviji dokaz stigao je 30. marta 2026, kada je predsednik Aleksandar Vučić izjavio da je Srbija obezbedila tromesečno produženje ugovora o uvozu ruskog gasa pod istim cenovnim i količinskim uslovima, koji pokrivaju 6 miliona kubnih metara dnevno, uz fleksibilnost za dodatne količine. Agencija Reuters navodi da Srbija plaća oko 320–330 dolara za 1.000 kubnih metara, dok čak do 90% trenutnog snabdevanja i dalje dolazi iz Rusije.
Ta uvozna zavisnost uklopljena je u tržišnu strukturu koja ostaje izuzetno koncentrisana, čak i u regionalnim okvirima. Najnoviji materijali Energetske zajednice o implementaciji u Srbiji ukazuju da Srbijagas obezbeđuje oko 75% godišnje potrošnje gasa kroz dugoročne aranžmane povezane sa Gazpromom, dok se ostatak nabavlja sa mađarskog tržišta, iz manjih azerbejdžanskih isporuka preko interkonektora sa Bugarskom, kao i iz ograničene domaće proizvodnje, uglavnom vezane za NIS. AERS (Agencija za energetiku Republike Srbije) ide i dalje, navodeći u dokumentaciji da Srbijagas ima monopol na veleprodajnom tržištu gasa, uz dominantnu poziciju i u maloprodaji, zbog čega regulator sistem i dalje posmatra kao vertikalno integrisanu strukturu, a ne kao liberalizovano tržište.
To je ključna komercijalna realnost za investitore. Srpsko tržište gasa još uvek nije otvorena platforma gde infrastruktura automatski znači konkurentnu nabavku. To je i dalje državno centralizovan sistem, u kojem se diverzifikacija pravaca, proširenje skladišta i gasifikacija filtriraju kroz Srbijagas. U tom smislu, Srbija gradi opcije bez promene vlasničke i tržišne logike. Gasni interkonektor Srbija–Bugarska, završen krajem 2023, ima kapacitet od 1,8 milijardi kubnih metara godišnje, što je oko 60% potrošnje Srbije. Vlada Srbije takođe planira da se interkonektor Srbija–Severna Makedonija izgradi do kraja 2027, sa početkom rada početkom 2028, čime se otvara novi južni pravac snabdevanja.
Skladištenje predstavlja drugi stub strategije. Odnos Srbije sa Gazpromom ne odnosi se samo na uvoz, već i na zajedničko skladištenje u Banatskom Dvoru. Reuters navodi da se uvoz realizuje preko Srbijagasa i uključuje skladišta u Banatskom Dvoru i Mađarskoj. Ministarstvo rudarstva i energetike planira proširenje kapaciteta sa 450 na 750 miliona kubnih metara, uz povećanje dnevnog povlačenja na 10–12 miliona kubnih metara, sa završetkom do kraja 2026. Ovo daje Srbijagasu snažniji alat za sezonsku optimizaciju nabavke, posebno u trenutku smanjenja izloženosti spot tržištu uz zadržavanje povoljnih dugoročnih cena.
U okviru takve tržišne arhitekture, kompanija Millennium Team izdvaja se kao jedan od najvažnijih domaćih EPC izvođača u razvoju gasne infrastrukture Srbije. Ipak, treba izbegavati da se označi kao jedini dominantni izvođač, jer podaci o javnim nabavkama nisu potpuno objedinjeni, a Srbijagas sarađuje i sa drugim firmama. Međutim, prema dostupnim projektima i kontinuitetu radova, jasno je da je Millennium Team duboko integrisan u razvoj gasnih koridora i gasifikaciju širom zemlje.
Najznačajniji aktivni projekat u portfoliju kompanije je gasovod Beograd–Valjevo–Loznica. Millennium Team navodi da je glavni izvođač radova na geološkim i geodetskim istraživanjima, dokumentaciji i izgradnji gasovoda dužine 160 km, sa 8 merno-regulacionih stanica. Projekat je podeljen u dve faze: prva (Beograd–Valjevo) traje od 2022. do 2025, dok je druga (Valjevo–Loznica) u toku od 2024. godine. Ovaj projekat predstavlja ključni zapadni gasni koridor, koji povezuje industrijske i lokalne potrošače sa nacionalnom mrežom. Narodna skupština Srbije je 2025. usvojila zakon o državnoj garanciji za kredit Banke Intesa za finansiranje ovog projekta, što potvrđuje njegov strateški značaj na državnom nivou.
Drugi važan projekat je gasovod Aleksandrovac–Kopaonik–Novi Pazar–Raška–Tutin, koji se realizuje od 2017. godine. Do sada je izgrađeno 116 km mreže, uključujući gasovod i prateće stanice. Ovaj projekat je značajan jer širi dostupnost gasa u centralnoj i jugozapadnoj Srbiji, gde je pristup mreži bio ograničen. Time se ne samo širi infrastruktura, već i povećava tržišna baza Srbijagasa kroz nove industrijske i komunalne potrošače.
Program gasifikacije Kraljeva pokazuje istu logiku na lokalnom nivou. Projekat obuhvata planiranih 644 km polietilenske mreže, 16,7 km čeličnog gasovoda srednjeg pritiska i 14 stanica, od čega je značajan deo već realizovan. Iako ovi projekti ne privlače pažnju kao veliki interkonektori, oni su ključni za razvoj lokalne potrošnje i monetizaciju mreže.
Portfolio Millennium Teama obuhvata i projekte u Zemun-u, Rakovici, Grockoj, Smederevu i u okviru projekta Beograd na vodi, gde kompanija izvodi projektovanje i izgradnju gasne infrastrukture. Projekat u Beogradu na vodi, koji traje od 2018. godine, potvrđuje prisustvo kompanije u urbanim i periurbanim zonama potrošnje.
Kompanija ima iskustvo i u strateškim projektima poput gasovoda Turski tok (TurkStream), što potvrđuje da njen rad nije ograničen samo na distribuciju, već obuhvata i projekte od nacionalnog značaja. Time se jasno vidi da Millennium Team pokriva čitav spektar gasne infrastrukture, od lokalne gasifikacije do velikih transportnih koridora.
Sa investicione perspektive, tržište gasa u Srbiji može se posmatrati kroz tri nivoa: bezbednost snabdevanja, gde dominira ruski gas; diverzifikacija pravaca, kroz interkonektore i LNG opcije; i razvoj domaće mreže, gde se širi potrošnja. Ova tri procesa ne napreduju istom brzinom — diverzifikacija izvora kasni, pravci se razvijaju, a domaća mreža se već intenzivno širi.
Ova neravnoteža objašnjava centralnu ulogu Srbijagasa. Kompanija nije samo uvoznik, već i ključni upravljač razvoja sistema, korisnik skladišnih i infrastrukturnih kapaciteta i glavni kanal za priključenje novih potrošača. Sve dok regulator i Energetska zajednica tržište definišu kao monopolizovano, izvođači poput Millennium Teama ostaju strateški važni akteri državnog modela razvoja.
Za Millennium Team, značaj proizlazi iz ukupne pozicije, a ne iz jednog projekta. Kompanija je prisutna u zapadnoj ekspanziji, južnom širenju, lokalnoj gasifikaciji i urbanim projektima. Iako ne postoji jedinstven podatak o ukupnoj vrednosti svih ugovora, jasno je da predstavlja jedan od ključnih domaćih stubova realizacije gasne strategije Srbije.
Slabost srpskog modela je očigledna — liberalizacija tržišta kasni za razvojem infrastrukture. Ali i njegova snaga: Srbija postepeno gradi širi i otporniji sistem sa više skladišta, pravaca i potrošnje. Ipak, osnovna struktura ostaje ista — Srbijagas kao centar sistema, ruski gas kao glavni izvor i Millennium Team kao jedan od najvažnijih izvođača koji tu strategiju pretvara u konkretne infrastrukturne projekte na terenu.
