Organizacija evropskih operatera prenosnog sistema (ENTSO-E) sastavlja niz Mrežnih pravilnika vezanih za elektroenergetski sistem pod nadzorom Agencije za saradnju energetskih regulatora (ACER), sa ciljem da se omogući harmonizacija, integracija i efikasnost tržišta električne energije u Evropi. ENTSO-E trenutno radi na izradi deset Mrežnih pravilnika.
Zahtevi za priključenje obnovljivih izvora energije su dati u okviru ENTSO-E pravilnika „Zahtevi za generatore“, koji definiše zahteve za priključenje na mrežu. Ovaj mrežni pravilnik definiše tehničke zahteve koji su primenljivi za sve tipove jedinica za proizvodnju električne energije i za svaki naponski nivo, od distributivne niskonaponske i srednjenaponske mreže do visokonaponske prenosne mreže.
Pored tehničkih zahteva za rad elektroenergetskog sistema, mrežni kodeks NOS Bodne i Hercegovine definiše i zahteve za priključenje proizvodnih objekata na prenosnu mrežu. Posebni zahtevi za vetroelektrane (VE)su uključeni u Mrežni kodeks u maju 2011.godine. Trenutno ne postoje posebni zahtevi za fotonaponske solarne elektrane koje bi se priključivale na prenosnu mrežu.
Sistem upravljanja VE će biti sposoban da obezbedi pogon svake vetro turbine sa redukovanom aktivnom snagom ako je od NOS BiH dobijen nalog za redukovanje izlazne snage VE. Takođe, sistem upravljanja će imati sposobnost regulacije frekvencije električne energije, regulacije napona i kompenzacije reaktivne snage.
U ENTSO-E pravilniku poseban deo zahteva se odnosi na Proizvodni park (PPM – Power Park Module), koji se definiše kao jedinica ili skup jedinica koji proizvode električnu energiju, koji su povezani na mrežu asinhrono ili špreko energetske elektronike i imaju jednu tačku priključenja na prenosnu ili distributivnu mrežu. Ovom definicijom su obuhvaćene i VE i fotonaponske solarne elektrane, što znači da u Pravilniku isti zahtevi važe za obe vrste obnovljivih izvora energije.
Iako BiH nije članica EU, moraće da izvrši implementaciju ENTSO-E Mrežnih pravilnika kao članica Energetske zajednice. Pošto će mrežni pravilnici biti izglasani kao deo zakona Evropske unije, oni automatski nadomeštaju odgovarajuće nacionalne legislative u zemljama članicama, odnosno nisu potrebne dodatne zakonodavne procedure.
