Grupa autora u sastavu Filip Kanački, Milan Paunović I Branko Karapandža predstavila je svoj rad “Aspekti zaštite životne sredine u procesima proizvodnje električne energije iz energije vetra” na Savetovanju CIGRE SRBIJA 2015. održanom u maju na Zlatiboru.
Uloga vetroelektrana u proizvodnji električne energije u Srbiji još je na početku, ali obnovljivi izvori energije I energija vetra postaju sve aktuelnija tema. Razlozi se nalaze u energetskoj krizi I klimatskim promenama, a Srbija pokazuje potrebu da poveća njihovo učešće u ukupnom bilansu proizvodnje električne energije. Projektovanje I eksploatacija vetroelektrana je relativno novo I nepoznato polje u stručnoj I široj javnosti Srbije I zato mnoštvo pratećih aspekata nije precizno uređeno zakonima niti inženjerskom praksom.
Kako autori ističu, proizvodnja električne energije iz vetroelektrana je doprinos redukovanju emisije ugljen-dioksida, ali zahteva procenu različitih uticaja na životnu sredinu. Naročito se odnosi na zaštitu ptica I slepih miševa, zaštitu od buke koju proizvode generatorske jedinice vetroelektrana. Smanjenje emisije ugljen- dioksida može biti značajnih vrednosti ukoliko instalisani kapaciteti dostignu respektabilnu vrednost. Sprečavanje ili umanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu, pre svega na faunu I rezidencijalne zone, zahteva sprovođenj epreliminarnih analiza. Cilj je identifikacija potencijalnih konflikata da bi potom usledile terenske analize i monitoring postojećih vrsta ptica I slepih miševa I njihovih staništa, kao I softverske simulacij eočekivanog nivoa buke. U ovim procesima potrebno je pridržavati se zakonodavnih propisa I dobrih primera prakse, a poželjno je da budu angažovani kadrovi sa proverenim iskustvom. Dobijeni rezultati koriste se za optimizaciju projektovanog rešenja koje bi, u konačnom projektnom rešenju, trebalo da ima zadovoljavajuće proizvodne karakteristike, a da najmanje nepovoljno utiče na životnu sredinu.
Pravilnim I analitičnim pristupom mogu se izbeći grešk ekoje bi dovele do umanjenja proizvodnje, kao I primena kompromisnih rešenja koja se sastoje od usklađenosti kompleksnih parametara dobijenih istražnim radovima I postojećih softverskih alata.
