Gradski daljinski sistemi duguju isporučiocima gasa i mazuta koliko i njima građani i privreda – oko 26 milijardi dinara
Iako se usred leta naredna grejna sezona čini dosta dalekom, toplane su, reklo bi se, u punom pripremnom pogonu za sledeću zimu, ali od svega ih najviše muče visoki nagomilani dugovi za energente. Remonti su u toku, a koliko će toplana moći da startuje na vreme, zavisiće najviše od toga šta narednih dana dogovore s Robnim rezervama i „Srbijagasom” koji ih snabdevaju mazutom i gasom, a kojima su ostale dužne ne samo od prošle, već i prethodnih zima.
Milovan Lečić, predsednik Udruženja toplana Srbije, optimista je uprkos lošoj finansijskoj situaciji toplana, i kaže da očekuje da će toplane ipak početi s grejanjem na vreme. Neophodno je da do tada dogovore način plaćanja zaostalih dugova prema javnim preduzećima, ali i Robnim rezervama koje su cele zime snabdevale mazutom.
Upitan koliki su dugovi toplana prema Robnim rezervama, Lečić kaže, da je neophodno vratiti 51.000 tona mazuta u robi, s tim što tempo koji je prvo bio dogovoren toplane nisu u mogućnosti da ispoštuju, pa se traži novi način kako da se vrati potrošeno, objašnjava Lečić.
Toplane teško izlaze iz začaranog kruga dugovanja. Daljinski sistemi duguju za gas i mazut gotovo isto koliko i njima građani i privreda – oko 26 milijardi dinara. Robne rezerve već šalju opomene na adrese 30 toplana, jer nisu ni platile ni vratile mazut za prošlu godinu.
I „Srbijagas” je otvoreno uputio apel da će blokirati sve one koji ne sklope reprogram do septembra i da će ostati bez gasa.
Lečić ističe da će Udruženje toplana Srbije insistirati na tome da glavni deo duga prema „Srbijagasu” bude izmiren prema tempu koji bude dogovoren, a da se kamate otpišu.Nakon što to bude dogovoreno, biće usaglašeni i rokovi za izmirenje dugovanja i očekuje se da će svaka od toplana koja duguje novac sa „Srbijagasom” potpisati pojedinačni ugovor o reprogramu.
On podseća da je jedan od razloga za nelikvidnost toplana ogroman dug domaćinstava i privrede. U ovom trenutku nije naplaćeno 26,5 milijardi dinara duga.
Lečić ističe da toplane imaju dobru saradnju sa Ministarstvom energetike i resornom ministarkom Zoranom Mihajlović, kao i da su dobili obećanja da će država sa svoje strane učiniti sve, kako bi se namirila dugovanja privrede prema toplanama što bi značilo značajno olakšanje.
Lečić kaže da ne treba zaboraviti da toplane uglavnom usluge pružaju šest meseci, a naplaćuju ih cele godine i zato je besmisleno da bilo ko očekuje da se ti dugovi mogu platiti neposredno po završetku grejne sezone.
Koliko je situacija teška potvrđuje i primer kruševačke toplane čiji su se zaposleni saglasili sa poslovodstvom da odu na dvomesečni odmor, uz platu od 65 odsto, kako bi im bio odblokiran račun.
Ništa nije bolja situacija ni s potrošačima gasa koji „Srbijagasu” trenutno duguju oko 770 miliona evra, dok su istovremeno ukupna zaduženja tog javnog preduzeća dostigla 1,1 milijardu evra.
Ako bi „Srbijagas” naplatio svih 670 miliona evra starih dugova, onda bi taj dug iznosio još 100 miliona evra, objasnio je Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”, sumnjičav da će sav taj dug moći da bude naplaćen, jer primera radi nije realno da „Petrohemija” plati 150 miliona evra, koliko duguje „Srbijagasu”.
Bilo kako bilo deo dugovanja je nenaplativ. Daljinski sistemi finansijski zavise od lokalnih samouprava, u čijoj su nadležnosti, a od 1. februara ove godine, prema odredbama Privremenog trgovinskog sporazuma, više nije moguće subvencionisanje javnih komunalnih preduzeća iz budžeta. Mora se, dakle, tražiti novi način finansiranja.
Najveći problem je to što cena grejanja nije usklađena sa cenom energenata. Bez državne pomoći i mazuta iz Robnih rezervi, polovina toplana ne bi mogla da radi, kaže Lečić.
Ministarstvo energetike pripremilo je plan za veće korišćenje biomase i naplatu grejanje prema utrošku. U planu je da u naredne četiri godine 15 toplana zameni svoja postrojenja i kotlove i pređe na biomasu, ali i da se krene s uvođenjem kalorimetara kako bi svako domaćinstvo plaćalo grejanje po utrošku.
Izvor Politika
